Стармали

„старм АЛи" број 9. за 1881„

Моја ујна Јерина, Моја ујна Јерина била је ретка жена, —- мало је такових. 1.) Није водила туђу бригу, нити је кога оговарала. 2.) Знала је и немачки и Француски, — али је ипак читала најрадије српски. 3.) Није се никад картала, — (само на бадњи дан, и то на орахе:) 4.) Није крила своје године. 5.) Мало је говорила, — али кад је што рекла, то си могао таки метути у „Стармали." (А може још и с а д ући пробајте само!) Ујна Јерина имала је већ скоро 40 година, ал још ни једне седе длаке на глави — (а није их баш ни желела.) Онда је била мода, да женскиње, које држе „Базар," засипају своју косу белим прашком („пудром") — али она то није чинила. Ја је онда запитах: Је-лте, ујна, зашто и ви вашу косу не пудеришете ? Ујна. Свако зашто има своје зато. Ј а. Е па зашто. Ујна Ј. Да се власи не сећају. — Овако су можда и заборавиле да би време било, да и саме почну белити. Па што да их потсећам на то! Ј з(.

Ако треба још један доказ, Нема сумње да је г. Јаша Игњатовић (дај да рекнем) назадљак. Ази ако треба један доказ, могу и н>име послужити. Он кад је написао своје позоришно дело „ђока Глађеновић." није метуо лица, као што се увек меће — напред, него како нико не меће, — о с т р а г. Један—два.

Нов речник. (Исправљен у логичном смислу) Шустер. — (Човек, који тера свој шус. Шус^ерка. — (Жена која свој шус тера. — Али зато не мора јој бити муж шустер) Тамерлан. — (Жена, која мери лан). Драмлија. — (Песник, који пише драме) Очинци. — (Синови и кћери). Сукија — (Који помаже своме пријатељу кијати). Балустрада. — (Кад Талијани у Каподистрији баце бомбу у Официрски бал). Кумбара. — (Она! који је кумовао и повојницу дао неким новосатским листовима). Левча. — (Шуваклија) Вештине. — (Тинин веш). Оросламош. — (Човек који оре, а њему не остане друго него слама). Вуксан. — (Курјак кад дрема).

Само кад би га било! У једном манастиру било је три брата : отац игуман, намесник и духовник. ЈГепо је братија живовала, доста јести, доста бити, па се то с дана на дан јело и пило, колико им је срце искало и стомак поднооио. Но једном ће озбиљни игуман рећи својој братији: „Јесте чули, свети оци, ово овако не може више ићи; ми једемо и пијемо, али је у подруму све мање и мање и ми ћемо пропасти, ако се то тако и даљо буде терало. Него да се заветујемо, да нећемо од сада пити и ко први спемене „вино", да му ударимо 25 батина," Увиђавна братија пристаде на то и тако се заветоваше да неће нико ни споменути ,вино". Неко време држаше братија завет. Једнога свечанога дана беше ручак у манастиру господствени, све лепше и укусније јело за јелом, ал „вина" ни капи, нити који брат смеде да га спомене. Свима је било замука, али кад се сети 25 батина, а они ни мукајет. Напослетку ће духовник рећи : — Ала би се то пид)! (Но није казао „вина", јер то забрањује заве 1 ). — Само кад би га било! додаде намесник. — А ти скочи па наточи! рече игуман показујући прстом на духовника, као најмлађега. И тако нико не погази завета, јер нико не спомену „вино", а опет лепо уђоше у стари кућевни ред. Неке Сарајкиње некад и сад, Негда једва смеде цура Кроз прозорчић да провири А сад свима на видику Ашикује с ОФицири. Што им драго негда било, Сад презорним оком гледе, Сада сабља, кад зазвечи, И мамузе више вреде. Негда мучно чут' им речце ; А сад зборе — ера нова! К'о учитељ да им беше Пол де Кок ил' Касанова. Кад би нешто могло бити, Да се мушке жеље скрију, Да ј' у женских реч одлучна Искале би *) Време лети брзим летом Жица жића све је тања, Освануће многој коси Тешки дани покајања. * * * Ал' има их још, у којих Старо српско срце бије, Утеха им нека буде Њих све знају Сарајлије. Бр, Ада. *) Ову реч нисам мого да прочптам, за то сам је пунктиро. Слагач.