Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 10. ЗА 1881.

Ала је насео. У некој гостионици, седело је за једним столом више н>их гостију. Један од ових причаше свом комшији (кои је десно до н>ега седео) своје житије, Овај док је слушао слушао, па кад му додијало било слушати га, нагне се приповедачу и шане му (да остали неби чули:) Изволите, молим вас, ваше ж&тије оном другом вашем комшији приповедати, — ј е р знате — ја и сам лажем. М. Д. С.

Из апотеке, Нека госпа дође са својом ћерком у 3 . . . . у апотеку, — преда рецепт апотекару да лек по ис том справи, Док се је лек спрчвљао, ћерка матери непрестано нешто шапуташе. На једанпут ће срдито рећи: „та мати, купи ми белила,— толико си ми пути обећала, — купи ми сада, кад смо већ у аиотеци !" — На то ће мати: па каквог белила хоћеш да ти купим? — „купи ми црномањастог," — одховори ова. Бућкадо. Неможе се сваком угодити, Госпођа. Ти си данас — због твог проклетог Фризирања —- оставила печење да загоре. Ти ми се како који дан, све мање доаадаш. Служавка. Господин опет каже: да му се кахо који дан, све више допадам. Немогу ја сваком угодити. М. Д. С Продај матору купи младу, Леша Гакић у М. имао једну матору кобилу са ждребетом. Кобила је иначе здраво добра била. Али пошто је оматорила, па неможе баћа Леша по вољи да се служи њоме, то науми да је прода па да домете још коју воринту да купи младу, а уједно и ждребе да одбије од сисе. Тако отиде баћа Леша у Бечкерек на вашар и прода „Мицу а једном цигану за 17 ворината. Сад отиде да мало лабрцне и да нопије коју чашу вина, па ће онда ићи да купи младу кобилу, Док је он ручао ади цига Мпцу ошишо подкресо реп и гриву па је тако удесио као да је по трећој години. Али ево баћа Леше иде овамо онамо по вашару наиђе на цигу, гледи у кобилу:] баш $ајн кљусе! но ову ћу купити помисли Леша, ма пошто била. Ошине је бичем, бадра као његова Мица, длаке, Форме, ама све као у његове кобилеможда је баш „МАца" ождребила. Но куме пошто ти ова Хомица? 25 ворината овамо онамо погоде се за 23 ф. Увати б. Л. кобилу у кола па хајд кући ама све преде у кола. Кад је дош.ао кући, синови га дочекају радосно јер виде, да је купио кобилу баш ваљану. Грабе ее који ће пре да је узјаши. Али ждребе чује из штале да је дошла кобила, па поче хрзати, а и кобнла хрже. Пусти баћа Леша кобилу у шталу а ждребе ома испод кобиле и поче сисати Аој, задој ти госинрећи : е баћа Леша, та то је баш моја „Мица"! Т. Меленчан.

У ш т и п ц и, -Ј- Чујемо да је 8. бр. ,,Стармалог ' конФиекован у Београду. Сад сзмо незнамо због чега је, да ли због „наградног ребуса" или због ,,Геда пловидбе" у огласима. Требало би да нам кажу, те да други пут доносимо само огласе, званична наименовања, односно збацивања и приповетке ,,Био старац и баба", и онда би заборавили да је недавно ступио у Србији у живот нов закон о сл»боди штампе. * % % ?„Српске новине" доносе нов закон „0 слободи — конФисковања. " Први параграФ гласи : Све што г. г. министрима не годи, има се конФисковати. * * * = Бирачки збор држан је на Цвети у дворани код „Јелисавете", где се обичн > држе „Беседе". Па и сада су приликзм овог састанка држане беседе, *** 6 Анђелићу се смеши леви брк, кад узме да чита како „Годољуб" грди нашу највишу аутономну школску власт ■— ПГколски савет. Распао би се Некој жени разблне се муж. Дозове одма доктора, овај болеснику препише неку медецину. Жен* похита у апотеку са рецептом по исту. Добије медецину, и тек што је из апотеке изашла, баш пред апотеком на улици, експлодира јој Флаша с медецицином у руци. Врати се у апотеку са виком: какву сте ви медецину направили за мог мужа, та мора да је страшно јака, — ето распала се Флаша још у руци, — Наопако још да је мој муж попио распао би се. Бућкало. Издавачима и књижевницима српским! На вишим школама у Бечу изучава се до близу две стотине српских синова из разних крајева српеких. Но богатим книжницама и великим књижарама ондашњима имају прилике Срби ђаци, што се овде образују, да познају разна дела из књижевности страних народа, али да упознају своју народну књижевност — за то немају скоро никакве ирилике. Управни одбор српског академског друштва „Зоре" закључио је у данашњој седници својој : да се у седницама друштва „Зоре" рецензују било усмено, било писмено све српске књиге, што изађу из штампе, желећи српској омладини, што се овде учи, дати црилику, да упозна све новије појаве у српској књижевности. Па пошто матерпјална сретства потписаном друштву несу толика, да би могли набавити сваку сриску књигу што из штампе изађе, то се овим обраћамо на све издаваче и књижевнике српске с молбом: дв »д својих издања или дела један примерак шаљу на дар књпжници српског академског друштва „Зоре" под следећом ацресом Неггп У1ас1јгшг МкоПс, Тесћшкег ^УоћПећеп^авзе N-8. 1. 84. (Шг (Јепзегћ. ака<1. Уеге1п „2ога" (Шеп. Надамо се, да ће родољз'биви накладници и писци српски ову нашу^молбу уважити. Из одборске седниче сриског акад. друштва „Зоре." У име срп. акад. друштва „Зоре" Т. Стефановић Виловски, цредседник. П. Деспотовић, Ј. Тати1з потпредседник. тајник.