Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 11. ЗА 1881.

неку мађарску регементу, упадне му у очи стасит, лен бродат рег. тамбур. Бенедек дође пред н>ега, иа га упита: Шта ои ти? — „Ја сам Чех", одговори овај. — Бенедек се намргоди, па запита даље, — а шта су остали бандисте? „Сви су Чеси." Бенедек се још већма намргоди, па опазивши псето које носи добош, рече: Јамачно је и овај Чех!? „Није, господине генерале, он је — (и теде да каже какав је ландсман) али му Бенедек пресече реч, боцнувши коња и одјуривши даље.

У престолници „ Оремских Хорвата/ Иуто (о лотру) — писна црта. В у к о в а р је лепа варош, један, два, (За опога, ко по блату пћп зна). Поп Кука. Диван је пролетњч дан био. Ситна киши ца је као луда пљуштала, тихи зеФирић је као бесан дувао, а ведро небо је изгледало, као да га је поп Кука својим огртачем заклонио. Сунчани топли зраци падали су на нас као да нам какви мађарски хусари бајонете у скромна наша леђа забадају, једном речи, била је милина путовати, тако, да смо се при изласку тешко растали са паробродом „Албрехтом" (јер су нам на њему остале наше сапутнице лепотице и десетице). Кад смо већ са лакшим срцем (и буђеларом) ступили на с у в у земљу увидели смо, да ова није ни мало сувља од воденог пута, којим нас је пароброд носио. Рекоше ми, да се улице кроз које смо пролазили, зову нови Вуковар (по Фирмама сам држао, да се зове нови Јерусалим) и ја сам у себи помислио (а нисам казао :) Какав ће тек с т а р и Вуковар изгледати! Та моја помисао мора бити да је јако шушнула и да ју је неко чуо, те ми рече: Ово истина није српско место, ал кад пређемо преко ћуприје, онда смо у старом Вуковару, који носи са свим наш српски тип. Једва сам чекао да стигнем онамо, јер је овде тако блато било, као да је цела улица све самим „Сремским Хрватом" калдрмисана. Кад стигосмо на ћуприју погледам на стари Вуковар. С ћуприје опазих Фирме: Иатт, 81п1011 Ш11ег, 8апгае1 Коћп и т. д. „Је ли то тај српски Вуковар?" запитам, и на радост моју одговорише ми да јесте. Међутим чујем из далека гајде и лепе српске песме. Ово ме увери, да сам заиста у српском месту, а још кад ме браћа, коју нисам ни познавао дотле, увукоше у своје друштво, а били су српски св атови, и кад ме онако љубазно и својски дочекаше и угостише — е онда нисам ни посумњао више у то, да се находим у правом и честитом српском друштву. Гајдаш шидски, господин Арса Милић, којем равна на далеко нема, певао је сопствену песму, која се овако почиње: Вуковару, варошице мала, Срце ми се дели на два тала, Срце ми ее оће да запали Кад се сетим вуковарски Фрајли,

I Какви више у Европи нема, А камо ли овуд око Срема и т. д. Па онда поче другу мелодију : Ирижани сваки дан Моле бога з' ајзлпбан Да направе пут до Беча Да продају креча. Друштво је било тако весело и гостољубиво, да сам помислио да сам у сред Сентомаша код Банде или у сред Сомбора код Челиковића. Сватовски је к у м имао неки особити и до сад непознати метод у нуђењу гостију да пију. Држао је у руци неку позамашну батину, па је свакоме остављао на вољу или да пије, или да буде по леђи (или мало више или ниже) батином одаламљен. Дакле види се да је сваки могао по својој вољи уживати. Коло се играло клечећки. Ту је у друштву био и Шандор, „витез од незапаљивих чакшира," чије су наздравице пуне стихова као наши белетристични листови од десет година. Ту је био и замишљени брат Никола; не знам из кога је узрока био замишљен, но из песме, коју му је гајдаш Арса спевао, провирује мало тај узрок напоље, као што провирује позната тенденција из Штросмајерове окружнице; песма та гласи: Што с' Никола снуждио Доле главу спустио, Па неможе ни да пије Што код Ане није. Снужденост и замишљеност мора бити да је прилепчива болест, као диФтеритис и жирирање вексле на бланкету, јер се и сватовски девер, који је врло млад дечко био, јер му је још пешкир висио, угледао на њега, те седећи иамеђу две лепе цурице, он је лупајући главу с којом ће пре да се пусти у разговор, дочекао у том размишљању и крај сватова, а цуре су морале дотле да се. за нужду са чика Илијом забављају. Проговорио је тек онда кад је дошао на агенцију да извади карту за повратак. Гајдаш Арса из Шида певао је међутим своје сатиричне и веселе песме и све нас је редом спевао. Потписани се сећа и ове песме: Нови Сад је разорен Био Абу затворен, Затворише Абу Фина Због они н о в и н а. Један брат изнесе куверат од писма, што га је један присталица „Сремског Хрвата" писао. Адрес је требао да се преведе на немачки. Гласио је: На краљ. земаљску владу за богоштовље и наставу," то је сремски Хрват овако верно превео: „ Ап сНе кош^Нсће Егс1ге§1еп1п§ Гиг СоМезуегећгип^ ип<1 Гог1;зе^гипд." Ко каже да ово није згодан превод? За веселе сватове је за цело згодан, јер смо му се више смејали, него ли београдском „Домишљану." После тога дошла је на тапет опет једна ствар којој смо се сви (осим кума) од срца смејали. То је био рачун туторов, што га је куму поднео пред венчање. Пошто је тутор најпре имао разлога да се извести да ли је кум богат (јер је био странац), спремио је таки и рачун, који ће већ и по томе бити занимљив и непознат, јер нити у рескрипту од