Стармали

>, СТАРМАЛИ* БРОЈ 12. ЗА 1881.

93

П у С Л И ц е. Има право Бен Акиба, кад каже: „Све је то већ једном било." — У Београду поновило се нешто, што се може наћи и у светом писму. Неверни доктор Владан рече верноме аухимандриту Дучићу: Аште не возложу персти моји на рану твоју, не имјеју вјери." Кад год чујем реч „подпредседник" увек помислим, да то мора бити човек здраво вешт, који уме и предњачити и подњачити. А са језикословно-апсурдног гледишта волео бих, да увек има два подпредседника, па онај старији да се зове надподпредседник. Колико су данашњи социјални напредњаци одскочили (или угекли) и од самог пок. Светозара Марковића, види се и из овог: У 12. броју „Радника" стоји „дође писмо Светозарево у ком вели, да Стева није за тај посао, да је Пашић бољи ауторитет и т. д. — ко би данашњим напредњацима смео поменути о каквом ауторитегу!

До сада су моде долазиле из Француске. Е, милом богу хвала, сад смо дочекали, да моде иду из Босне, па преко Француске чак у Тунис.

Ја ћу драговољно пристати на предлог г. Томића, да нар. странка свој програм мења сваке године (не знам је-ли мислио по једанпут, или по више пута), — чим г. Томић изради код мађ. владе, да и она свој програм према нама мења тако исто чисто.

„Нед-Л. и упиње се из петиних жила, да докаже, да са наименовањем администратора нема никакве п вреде — „(1е јиге." Али Брудер ће ми ипак допустити, да је тамо још мање повреде : де не јуре.

ће заиста временом срушити се зграда „опстанка нам нашег народног". Па тешко ономе, ко буде крив томе! — Свети ђурађ је утукао крвожедну аждају, што је по причању народ злоотавила. Свети ђ у рђе, имамо ми и данас многу аждају, која народ наш убија; многи пороци и греси наши, због којих пропадамо, као Израиљ од себе самог, чекају на новог св. ђурђа, који ће их уклонити из народа нашег. Многа зла и невоље — ко би их побројао у ово неколико редака, ту би требале честе и здраве придике да их чује I арод са амвона! — киње наш народ и упропашћују га. „Стармали" чини своје, нека чине и други, који су на то још више по§вани. „Стармали" их узима са смешне стране, а други нека их описују свету са страшне стране — па шат се буду кадгод искорениле! Аб.

Тап<3.ет аИс|иап<1о пристаје и „Нед. Л." да буде сабора; али да буде „сабор без ограде, па покрај уважења акта круне, да се пређе на дневни ред". — Међер није куца ни досада лајала народа ради, не да му уштеди саборске трошкове, — него ради дебелекоже свога слатког и „најправославнијег" патрона. Ђ. и р а. Сад сам опет овако чуо, да г. Бонтуу у први мах није баш најбоље пошло у Бзограду. Забринуо се, од чега ће живети на је морао да даје сатове. Спира. Из Француског језика? Јхира. Јесте, сатове из Францускога језика, а ланце из немачкога и мађарскога језика.

Иира. Даклем Јов. Ристићу украли су и златан сахат. Спира. Јеси ли чуо, ја сумњам да су њему украли сат, него ће пре бити, да је он сам бацио. Јхира. А што би он то радио? С п и р а. Можда човек не воли да буде у једној категорији са оним људима, који сад од неког времена са златним сатовима парадирају.

Ћ.ира. Ето ти га на! Сад опет чујем да су похарали и шабачког владику Јеронама. Однели му 400 дуката. Спира. Но то мора бати да су неки здраво лојални лопови, кад не чине штету другима, већ само људима, који су данашњој влади немили.

Ђ.ира. Даклем Брудер Јаша нам даје сабор, — али да буде без о г р а д е. Спира. Ако под оградом мисли тарабу, пристајемо. Јер ми ни сами не волемо ни тарабу, ни у зт арабар е. В: и р а. Не мисли он тарабу, него да буде сабор без икакве ограде, као на каквој хортобађској пустари, да буде отворен свима вуцима и бауцима, кад год би им се проктело, да се туда прошетају и што одадру. Спира. Аха! — Е онда запитај Брудера Јашу имали он још кога паметнијег код куће.

Д о з в о л а. Овим се дозвољава свима четирима шаљивим силама, којо се штампају у Београду, почевши од дармара па чак до страшнога суда, да г. Бонтута могу слободно и без свакога зазора пецат и, И то из ових разлога. 1.) Што то г. Бонтуту ништа не шкоди. 2.) П1то је и г. Бонту своје делање у Београду почео са пецањем, не питајући, хоће ли то коме шкодити, — пре или после. Безобразно јавно мнеље. \