Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 12. ЗА 1881.

Лек од мамуза. (Истинита бадада са села.) И у нашем селу малом Сиротиња народ боли И људи су, што но кажу, Више боси него голг. Кад се нема, баш се нема; Нема ничег, — па ни суза; Не мо'ш доћи до чизама, А камо-ли до мамуза. Жетва ситна, порез крупан, — Све су але прогутале, И тек само, ради лека, Остало је мало шале. У то доба Мајшлов синак Из Пеште се кући врати; Свршио је нека права, Па сад може ердегати. На Мајшловои Фићфирићу Жинораста атилица, Брчић шиљаст, а из главе Поникла му перјаница. Око врата свил'на поша, На њој боје чисто дрече, Ал та дрека не чује се. Јер мамузз већма звече. И да није село гладно, И напредак празно слово Тај хирошлук у селу нам Још би можда доликов'о. Ал Мајшелче ништ' не мари, Он се само шором шеће, Куд код скочи, куд год крочи, Ту мамуза зазвекеће. Звекет дању, звекет ноћу, Не преотаје ни бар мало. Сиротиња з в е к е т слуша Па јој већем додијало. Није знао Мајшлов сипак ХНта ће бити из тог свега; А шта ј' било? — Ништа друго, Већ звеканом прозваше га. „Иде зв е к ан!" људи шапћу Кад им уши ћуши звека. »Гле звекана! »Гле звекана!" Вичу деца из далека. И девојке, враголице, Кад у вече певат' стану,

Све се оре и разлежу Нове песме о звекану, Ал ономад, шта се деси! 0 да чуда преголема ! Млади Мајшл шором шеће, Ал мамуза — више нема. & ^ То нит' хвали, нити куди Неутрална моја муза, Само просто регистрира: Како с' лечи од мамуза.

Ескулапијаде. (Из бележака наших и туђих), (Продужење.) А. Добар дан! Читао сам да имате помаду од које коса расте. Апотек. помоћник. Имамо и можемо се похиалити њоме. А. А јесте ли ви баш сигурни, да ће мени коса од тога нарасти? Апот. пом. Нема сумње. А. (Купи помаду. Мете ]е у цеп. Пође — али као да се нешто сети, врати се натраг и запита): Али, молим вас, кажите ми, зашто и госп. апотекар не употребљава ту помаду? Та он је још много ћелавији него ја. Апот. пом. (Повуче га на страну, па му поверљиво шапће на уво) — Знате, он баш неће да му коса нарасте. То је његова шпекулација. Он хоће да покаже свету, како је то гадно, кад је Човек ћелав. А. Аха! И ја сам помишљао да мора тако што бити.

НН. Господине докторе, ево да вам платим што сам ваш дужан, па више није нужно да ми долазите. Доктор. Молим вас, а за што ? НН. Кад баш хоћете да знате, казаћу вам за што. Знате, моја је кућа Фина, — меви не треба ординаран доктор. Докт. А по чему ви судите да сам ја ординаран доктор ? Н. Н. Иа зар вам нису јуче, при конзилијуму два доктора у очи казала, да сте ви ординаран?! Докт. А, бога вам, којим су речима они то казали? Н. Н. Казили су: „ми не можемо ништа друго наредити, — нека остане она медицина, коју је прописао г. ординаријус. А ви сте ћутали, нисте смели да кажете, да ви нисте ординаријус. Што јесте, јесте — рече кир Марко — господин С. је искусан доктор. Ето, брате, ја сам прошле недеље добио шугу. Одем таки доктору С, и он ме излечи за три дана. Али која вајда! Кад ми је послао рачун, па сам му дати морао десет Форината, — од то доба се чешем, већма него пре. (Продужиће се.)

шФ Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. ■