Стармали

к СТАРМАЛИ* БРОЈ 13. ЗА 1881.

103

Безазлена варијација. На несму: „Од Индуса па до Нида". Ја кад видим обим сФера, То се срца мога косне. Кликне ми се: Тога нема Од Туниса па до Босне ! Ја кад прозрем дух просвете, И идеје спасоносне, Викне ми се: Тога нема Од Туниса па до Босне! Кад цромерим снове мрсне, А за њима јаве посне. Штуцне ми се: Тога нема Од Туниса па до Босне! Ја кад видим очи мутне, А на земљи сузе росне, Измакне ми с': Тога нема Од Туниса па до Босне! Ја кад видим чила ата Како кола натраг тосне, Отме ми се: Тога нема Од Туниса па до Босне! И кад видим дете мало Где на кривом путу љоене, II тад шапнем: Тога нема Од Туниса па до Босне.

Добар хумор, (Из старих времена). У старија времена није излазило по туцета српских шаљивих листова, па је публика морала да ту потребу сама подмирује. Куд си се год окрено нашао си по једног шаљивчину. II сами свештеници били су онда при добром хумору. Дабогме, није им савест гњечио злосретни плебаношки дух, па су се могли шалити. И кад се ко разболео, ни онда га није остављала шала. Јер они су знали да је шала лековита. Та су времена прошла. А гора су дошла. Ево вам парче шале из оних даљих времена. Новосатски прота Данило Петровић био је већ у шлогу, кад је умро у Н.-Саду пок. поп Коста Маринковић. Прота изда окружницу околном свештенству, да дође на погреб честитоме во христје брату свом. На тај позив дође и, онда још млади прота из суседног протопопијата, и таки оде да посети проту Новосадског. Млади прота уђе у собу старога проте, поздрави га, али овај ништа не одговара, само се тресе, од нервне слабости. Млади прота рад би да започне разговор, па рече: »0 за бога, а шта би оцу Кости!" —Сад се и стари прота накани на проговори озбиљним гласом: „Тако ће те ви сви, један за другим на онај свет; па на по-

следак ћу и ја за вама!" Млади прота нађе се у чуду па обори очи, не знајући шта на то да одговори, што стари прота, већ. једном ногом у гробу, па њи младе сарањује, а себе за последак оставља. Ал кад после даже очи, а он виде, да се стари прота сад још већма тресе, — не само од нервне слабости, него и од смеја, што је младога проту довео у неприлику. Негда било, сад се приповеда. Ст. П о н у д е. Један крокодил са реке Нила нуди се оцу Герману да му позајми мало суза. Вуку Бранковићу досадило се у гробу лежати, па моли Јашу Игњатовића, да га прими за сау-уредника своме листу. Све чивутске новине нуде се да кумују при избору српског патријара, да се не морамо ми сами трудити. „Видело" нуди „Истоку" да му прода своје лањске и преклањске чланке, који су тако класички написани, да се могу и ове године читати.

Чакра нуди Матицу Српску, да се пресели у уредништво „Нед. Листа", јер он као члан матичин само оданде зна интерпелирати, — ту је некако комотнији. Странци у Бечу. У бечком ГгетАепћШ^-у бр. 124. од 6. маја о. г. читамо под „Ангекомене", на првом месту међу осталим и ово: Но1е1 §о1с1. Батш. Нг. Сг. АпдеНсз, Кеиза^. Ми.81а1а ГагН Газсћа, багај. На^у ЗтаП Ве§, Вапја1ика. Мећте<1 Ве§ НаПгасНс, Тгат. Миз1;а Ве§ НаПгасНс, Тгауп. Отег АШ ВаћНјагеУ1с. 8еНт Ве^ Бјкпс Вапја1ика. 8и1е1тап Озтапа^Гс, Возп. Јћгаћт Ве§ Кар11апоу1С Везсћ1г Ве§ Кар^аттс Миз1е1 Ве§ Пзе1г1)е§оу1с. КеиГ Ве§ Сга<1!ас1еУ1.с. &. ЕГГепсИ Вагисћ, багајеуо. Б. ЕГГепсН 8а1ат и т. д. Боже мој у тим великим варошима скупи се друштво са свију страна! -