Стармали

134

„стармали" број 17. за 1881.

Измолујте слику ову, Излож'те је целом свету, Колко жртав' Шајкаш трпи, Да достигне свету мету. Има места и крајева Где изборе подлост каља, Из те слике многи могу Научит' се од Србаља. И теби ће, мој Шајкашу, Овај спомен наук бити, Да Мутњаче таке нема, Која с' не да прегазити.

Шетња по Новом Оаду. 1ХХ1Х. Ко се шеће око поноћи новосадском пијадом (а таке браће има доста!), може у правцу према Бендиној кући видети једну велику репату звезду. Познато је, да репата звезда (коју сада спрам Б е нд и н е куће видимо) увек значи какву н е с р е ћ у. Репата је звезда увек значила каквог непријатеља и душманина, какву кугу, колеру, рат и друге немиле ствари. Ова се звезда појавила баш о изборима посланика на угарски сабор и види се јасно у Новом Саду, Великом Вараду, у Будапешти, уВрбасу, Говаришком срезу, Кикинди, Бечеју и т. д. и бојати се, да не повуче за собом врло непријатне последице. Кажу да репатице иду врло неправим путем, астрономи им не знају рачуна ни крсна имен а, и ако им репа знају ал' ушију им баш не знају. Од свију избора најзанимљивији је био ове бирачке перијоде без сумње избор шајкашки у Тителу. Јер овде су бирачи имали то уживање да идући на избор путују преко мора, а што је још најинтересантније, имали су да се превезу преко мора без галија, пароброда и скела. Или зар не изгледају оне непрегледне баруштине код Вилова и Мошорина као право средиземно море, и зар оне порушене ћуприје, проваљени насипи и наоружани пандури нису све саме м о р с к е ствари ? Да је бар ту био онај которски „Дух," да их својом „волшебном" силом преко воде пренесе! Владини кортеши добили су сви орден печене бундеве деведесет левог реда, и то без таксе. Обећано им је даље, да ће сви постати пензионирани солгабирови у Бугерској, а бирачима је под гаранцијом обећано, да ће сваки поједини постати општинским касиром без икакве контроле;да ће сваки добити у својој авлији 100 ланаца ритске з е мљ е; да ће с о добивати (у бирцузу) безплатно; да ће моћи дрваиз шуме (док се ове сасвим прокрчиле и уништиле буду) колико хоће вући својој кући; и да ће од сада порција (у крчмама) бити врло мала. Жира Бабин добиће још обашка зарад особитих заслуга једну зарђану бургију „роиг 1ез тегНез," као признање за његово вешто бургијашење

А и иначе по другим изборним срезовима до бивали су кортеши лепе награде. Тако је један натарош добио после избора пре три године лепе таљиге, а ове године једног ваљаног коња; он је дакле пре три године кортешовао за лепу награду, за таљиге, а ове је године кортешовао за коња, При изборима је била гелика врућина, те је јако годило хладно пиво, воће и т. д., те се с тога све на оку точило хладно пиво и одушевлење, а трешње, вишње и бирачка свест продавале су се на килу. Да се вратим опет на шајкашки избор. Мајстор Лаза из Госпођинаца задео за шешир белу цедуљу (бугерску) и поведе с собом још једнога себи равног (по свести) бирача на биралиште, а кочијашио је његов син, ко;'и је поносито задео жуту (народну) цедуљу на свој шешир и терао риђу, који је био лисаст, јер је на челуимао белу звездицу. Кад их опази један Шајкаш ЈГала рећи ће кочијашу: „А што ти море возиш. те бугере?" Но млади Србин одговори показујући прстом на оне у колима: „Хе, па бугери они, а бугер мој риђа, ви'ш да има белу цедуљу на челу! ђи! в У Мошорину, има у једној кући две девојке, а отац би ко хтео мало у бугере. Но ти се моје цуре дадоше у опозицију. здераше са шешира му белу цедуљу и повикаше: „Шта? Да будемо бугеркиње? Зар да смо осим света, да нас у колу нико и не гледи? То неће бити!" К о в и љ с к и к а л у ђ е р и, к'о калуђери, гласали за владиног кандидата. „А зар тако оче М. ?" запита га неко из народа. „Хе шта ћемо, увукла се „вражда" међу нас ! к — „Па отсела у манастиру Ковиљу!" примети један брат Србин. Један Чуружанин добије у Тителу пре него што је гласао телеграм од куће, да му к у ћ а г ор е. Он нађе "5иву, код којега је кућу ссигурао, те му вели: „Иди, Чиво, у т 1уруг, шацуј штету, горе ми кућа." — Но Чива још није био дао израза својој бугерској свести, те нехте ићи, него наговара Србина да се мане гласања, но да иде, „тамо је вели — моја жена." „Нисам ја код твоје жене ациг урир'°, него код тебе, твоје је одмах ићи, да видиш колика је штета, а ја нећу ићи док не гласам, па ма цео Чуруг изгор'о а , И нехтеде се стена с места помаћи, док не даде свој српски глас српскоме кандидату. Жабаљски је солгабиров Рајић довео пред избор молера, да му собе молује. Но онда се сети, да ако Николић буде изабран за посланика, он ће се морати селити у Тител, па за што он да молује другом солгабирову собз ? Молер је дакле морао чекати да прође избор. Ал' ако је молер морао чокати, нису морали чекати наши народни трубадури, него они лепо спеваше ову песму: Десио се солги малер Треба њему сада молер, У Жабљу ће солговати Мора собе моловати. Пророштво се песничко као што знамо и испу-