Стармали

142

„стармали" врој 18. за 1881.

Шетња по Новом Саду. 1ХХХ. Сад на овој врућини и препеци све је на свету лакше, него мислити и памтити, и то важи не само за сваког обичног смртног човека, него и ча саме сараднике „Стармалога." С тога би требао „Стармали" да доноси сада само такве ствари, код којих се ум ни мало не напрежз и не умара, н. пр. требало би да донесе по стенографским белешкама цео Цедлеров кандидатски говор; цело јуристанско знање неког банатског солгабирова; с'ва предаван.а неких калуђерица-учитељака; требао би да прештампава чланке из београдског „Вампира" и „Старог Домишљана;" да отвори рубрику за полемику, коју да стави на расположење которском „Духу кривде и пакости" и т. д. Али публика је чудна. Она кад види коЈег сарадника „Стармаловог" било у цркви, или у каквом музеју или у школи, на улици или у пивари, а она га стане најновијвм анегдотама о избору тако атакирати, да овај ако је у цркви мора од чуда да се прекрсти; ако је у музеју, мора да потражи исту анегдоту, која је још у средњем веку смештена у музеј; ако је у школи мора да прозове којег букварца, да он започетој анегдоти унапред крај — појенту — приповеди; ако је на улици мора да позове којег врапца с крова, да својим ауторитетом потврди, да је то анегдота стара и позната, а ако је случајно у пивари, мора из дешперата да попије коју литру пива, не би л' му оно приповеђено, као нешто ново и занимљиво изгледало. Међутим и оне силне приче и каламбури, који су доиста нови и добри, кад стану бомбардирати уво скромнога сарадника „Стармаловог", а њему се чини, као да је око поноћи наслонио уво на градски тунел баш онда, кад се динамвт са свију страна потпали. Да му је глава као град Варадин па не би био у стању све то запамтити. Кад би он све то, што му се приповеди (а не напише) могао утубити, онда би морао имати јачу меморију (или као што у лањском програму једне велике школестоји: „мемоаре"), него што је имао онај ђенерал, који је сваког свог војника поименце знао, или Цицерон, који је у једно исто време писао, другом у перо са свим другу ствар диктирао и о трећој ствари мислио и план правио. Оно истина и сауредник „Стармалов" више пута по три — четир посла уједанпут обавља, н. пр. он је у стању у исто доба даседи, пуши, држи перо, гледиу хартију и дачека време кад се иде на пиво, и колико су ови послови разноврсни, он их ипак савесно и вешто обавља, али слушати и зааамтити у једно исто доба сто изборних анегдота и после их код куће ударити на шан, ушити у целину и навиксовати да се светле, то ни сам Тисин шустер и штиФлауцер не би био у стању. Ево како то иде: — Јесте ли чули, господине (или враже и сатано!) да је барон Феодор Николић изабран ? — То јест ја сам чуо да је пао. — Молим, молим, он је баш изабран.

— Изабран? То ми није познато. — Јест, јест, изабранје — за председника Лојдовог друштва у Темишвару. Ево новине. Узмем новине и уверим се, да је заиста тако. И то ми је заиста мило било, да се српски богаташи бирају на тако почасна места у Финансијским круговима. То је за њега, ту би и ја био његов кортеш, али за сабор. . . ! Но док ја још нисам честито ни прочитао у новинама белешку о том избору, а већ други пријатељ виче ми из буџака у тошиној пивари: — Молим вас да метнете у „Стармалог ; " како је Ника Максимовић избавио живот једној кози. — А како је то било ? — Кад је био избор у Сомбору, а јсдан мађарски богаташ обећа својим млађима, слугама, кочијашима и послужитељима, да ако б^де Цедлер изабран, да ће им да закољу козу и вина да пију колико хоће, те да се прочасте. Но како је Цедлер пао, а Ника изабран, то је коза и сад још хвала богу жива и здрава. Још нисам ни душом дахнуо од страха за козиним животом, а већ се трећи брат приближио и шапуће ми на уво: —- А јесте л' чули што запетог коњау Тителу ? — Ни да би речице. — Кад су ишла по четири хусара главном улицом на коњима, ја погледим кроз прозор а оно један коњ из ЈЕока баш иде упоредо с њима, а деца вичу: Глете људи петог коња! — Па то није ништа смешно! То нећу метнути у „Стармалог" (па зато нисам хтео ни да метнем). Жалосне се ствари не мећу, Још нисам ни разабрао за име и за пасош тога петог коња, а већ. ми се представи један бирач из товаришког среза, те ће рећи: — А је ли вам познато, шта је о избору рекао православном народу наш господин ђукремин, б и в ш и Текелиј анац? — Никад не слушам шта он говори. — Он ономад рече Србима православним: Ако не гласате за владиног кандидата, срушићу ја ваш рацки тороњ! Е сад узмите, кад би нешто каквим лудама пало на памет, да бирају тога господина за посланика на црквени сабор карл >вачки, како би тај тек бранио православну цркву! Баш ја те мисли почео да кувам, а узе реч мој пријатељ, који је из једног изборног среза дошао, у којем је народна странка пала, те ће ми приповедити: — Ја овај час дођо из —ског среза. Као што знаш ми смо пали јер су се гласови по 2 Фор. куповали. Него да ти за „Стармалог" нешто саопштим. Један наш бирач, рећиће своме комшији архибугеру: Хеј мој брајко, до чега си дотерао. Чивути кад дођу у наше село, а они плаћају по 3 —4 $ор. за коњску и воловску кожу, ати си твоју кожу за 2фор.