Стармали

„стармали" број 19. за 1881.

155

се да ће сваком купатилу наћи мане, па ће т<ко морати код куће остати. Јест', —- тек што није. Зна ти моја жена географију у прсте; преостало је њај још 5 — 6 илиџа, куд би драговољно ишла, али рече : само у једну од отих, у другу нећу. Него да ја пишем у та места, па да се потање известимо. То се већ рач.чуло; куд сам год дошао питаху ме пријатељи: Даклем ти се спремаш у илиџе? — Мој одговор беше: Чекајте само, док видите; конац дело краси. После недеље дана дбђе писмо из Коритнице, у којем ме мој извештач исмеваше, што ни то не знам да почетком јуна у Коритници већ нема на једног квартира за издавање. — Ништа, -— рече моја жена, — пиши даље, и то у две илиџе уједаред. Док сам се ја спремао да пишем, улети ми у собу жена моја као поплашена, — једно од та два места одпада, јер су тамо била два случаја богиња, то сам чула баш сад од твог писара, — он је читао у новинама. Даклем тамо не треба ни писати. Сад нам већ остаје врло мало места за избор. После неколико дана дође ми писмо из једне илиџе, на адреси стајаше да га ја својеручно отворим. Ту ми се јављало да у тој илиџи има још само једна соба, али, ако ми је жена плашљива, да јој не кажем да се у тој соби лане обесио неки порески чиновник. — Но, само ми још то треба, да живим у обешењачкој соби. Ни за живот главе. — (Одпада и та илиџа.) — Па шта ћемо сад? — А ти пиши у X. и У. — Јест али и у X. и У. појављују се богиње. — Онда нам само преостаје још 2. — тамо ћемо ићи. — У 2. Па добро, ја пристајем. Тамо је и госпођа' Мартиновићка. — Шта ? Она је тамо, — тај мој крвни непријатељ! . . . Али шта знамо, ипак морамо тамо. А ја ћу је избегавати, па се ваљда нећу ни састати о н>оме. — Али ево мени пише њен муж, и моли ме да те наговорим да тамо дођеш. јер је она рада да се с тобом помири. — П1та-а-а?! — Ја с њоме да се мирим! Никад, ни до века. Ја да се шетам са кљакавом женом, — то неће бити. Оетаћу код куће, код мужа свог, кад ми у илиџ1 „ил не да ђаво, ил не да Бог. Ради објашњења пришапнућу читаоцима на уво, да сам ја сам, знајући слабе стране своје жене, а нарочито њену бојазан од богиња, сва она писма измајсторисао, а и у новине сбм сам нотицу послао, која је таки у другом броју опровргнута, — али тај број није дошао до руке мојој женицз. Али ово све што сам вам приповедио, то је било лане. А сад опет опажам да ме моја женица нешто ванредно воле, — ако би ко знао каква нова лека, молим га да ми га што пре јави. (По ,И.')

-Лакше, лакше, Родољубе! Ала омо ти ми Срби од неко доба ноотали осетљиви. Још мало па свој свога неће смети љуцки ни погледати, а камо-ли да му што по уверењу своме нребаци. Јер то се онда таки зове „нап а д а њ е." На нрву жалбу твоју остављамо да ти — ако хоће — дотични гшсац одговори, за кога знамо, да никога не „напада" од обести ни из пасије, већ што нише то пише по своме убеђењу. Што се тиче друге ствари, ту немаш ама баш ни трунке право, да на нас зажалиш. Ти се чиниш и невешт као да не знаш, шта је нас индигнирало. Нападати онако на част једне девојке, и то само по чувењу (као гато и сам рече) да то држимо и сад да је недостојно, — а ако си поуздано знао да је све то истина, онда си према страхотости злочина здраво мало рекао, кад си казао: „Лепа ствар за једну учитељицу која баш није тако млада и зелена!" као да је то само за учитељицу ружно а другима а које су младе и зелене, да би се могло и опростити. Ти сад тек кажеш да си тај глас црнео из најпоузданијега извора. Да си то таки рекао ми би те пустили, да расправљаш са својом савешћу, јесил према томе рекао много или мало. Даклем твоје „Реч две Стармалом" немају друга раздога, нег само да — буде речи. А што се жестине твоје тиче. умири се „Родољубе" ! Имамо ми заједнички предмета, за које ваља жестину нашу да штедимо. Уредн. Стармалог. Одговори уредништва. У Војку. Да сте нам мало боље разЈаснили, шта је то било у ствари. Какво је то било вешање ? — Овако не имајући о ствари довољно знања, не можемо допис ваш употребити. Љуљак. Ви сте нам ту ствар и лане слали. Но ми је не можемо примити ни сад нити ћемо је примити, ако је до године опет пошљете. Одговори Администрације. Многима, који су пре три недеље претплату послали за III и IV четврт листа, па до сада на опетоване рекламације још ни један број нису добили, одговарамо да другчије није ни могло бити кад је ово п р в и број што спада у г III четврт. Нисмо им дакле могли прошла два броја из минуле четврти иослати кад за то нису претплаћени. ЈРШЈ*" Овај број шаљемо и оним нашим дојакошњим г. г. претплатницима, од којих нам до овогм часа још није претплата стигла за III и IV четврљ а ко не жели даље држати нашега листа, нека наа исти натраг врати. Молимо и оне који нам још дугују за I и II четврт, нека у наткраћем врем е н у свој дуг пошљу, јер уз толике наше трошкове око издавања листа, није нам могуће ни задужено прегорети а још мање допустити да се нова вересија гомила, јер та би јамачно дошла главе самоме листу. Молимо и пријатеље „Стармалог" да се заузму око скупљања претплате подстицањем оних који се још нису претплатили. НАКЛАДА „СТАРМАЛ ОГ". Новије књиге, (Послате уредништву на приказ.) Милета Приповетка из српскога живота написао Петар Деспотовић. (Прештампано из „Родољуба.") цена 60 н. 1 дин 20 нара. Издање књижаре Миливоја Каракашевића у Сомбору.

ЗМР" Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас