Стармали

158

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 20. ЗА 1881.

Сећамо ое наше сдоге, Лепе ологе старе. Прелићс-мо звона, која Хармонију кваре." Тако браћо, тако вели Ко се год разбуди! Е, сад видим, Митровчани, Д а сте ипак људи 1 * Али чекај, мајетор Бота, Кад те многи хвали; Једну малу наруџбину Им'о б' и „Стармали." Кад се већем тога посла Драговољно примаш, Да нам звона Митровачка На боље преливаш, Ради пуне хармоније, Једним путем, бане, Би-ли мог'о прелит' још и —- Н е к е Митровчане ?

Шетња по Новом Саду, БХХХ11. Увелико је већ настало и овладало време киселих краставаца и киселих лица. Тако на прилику кад погледиш сад пооле избора лице по декојег солгабирова, а теби се чини да видиш пред кућом на сунцу лонац с краставцима, испод чијег заклопца вири мирођија. Многи опет братац, кад дође мамуран кући, може лако да се забуни, па у намери да узме да једе киселих краставаца, а он смота којег поп Кукиног бирача, после избора општинских у Вуковару, те га онако на ште срца прогута да мамурлук растера, а оно га после тога још горе мор и љ у т и н а. Исто тако ће и лице многи чланова. банатске поповске конФеренције да изгледа о сабору као кисели краставац из сирћета. И какав шајкашки касир Чивутик, кад га ухвате у дефраудацији, показује тако слатко лице, да би га п. Васа канонер у забуни могао прогутати, кад са, каквих масних свечара кући дође, мислећи да је кисео краставац из владикине башта. Али осим крастава,.ца ииа сада и друге вреже и поврћа. Тако наилазимо на носевима многихигумана и у „Виделу" на црвони патлиџан; по новинама су посејанеи никле силнероткве; о изборима у Ма ђарској цветале су и разбијале се многе тикве; доцније на јесен — тамо кад буде карловачки сабор — добиће неки владика у својој башти и ш ипака; на баловима продају многе госпођице пер шун; на диспозицијоним јаслама бике и ове године доста зо би; у Русији се ове године доста троши

к у д е љ а; и воке је ове године добро родило: видимо где на дркима висе силне шљиве, јабуке, крушке и нихилиете. Година је даклем у свачем плодна, и то у роду, у цветовима и у листовима. ТТГ тп се од створења света, дакле од рајеког сретног живота, већма удаљујемо, а што ближе страшноме суду идемо, тим више новина и листова имамо на свету. Да ли је у рају било листова, то се истина изречно не каже, али нам библија приповеда, да је било дрва, а дрва се без лпста не дају ни замислити. Па као год што се данас новинама лепе и покривају разбијени пенџери, да не иде зима у собу, тако је некад наш праотац Адам (смоковим) листом покривао св>је тело, да не озебе. Но кад му је после „ штатсанвалт" арханђел Гаврило забранио рајске листове читати, онда се Адам по речма Венкхајмовим иселио из раја, јер му тамо није било право, и онда су људи почели паметније послове радити, обделавати њиве,. убијати своју браћу, измишљавати вино, док није најпосле дошао нојев потоп, и пошто онда солгабирова-комесара није било, то је потоп провалио све чивутске долме и потопио читав свет, као и данас што је потопљен акцијама, Чивутима и денунцијантима. Но куд сам ја забасао! Мислиће ко да је на великом вечерњу, кад се чита „битија чтеније", а заборавиће да је ово „Стармали," који је ономад ушао у нову четврт, којастаје 1 Фор. а. в р. А то не ваља нико да заборави, јер да је Адам у рају имао „Стармалога", не би морао долазити на ту наивну и излишну мисао, да није добро да је сам, него да му треба — ж е н а. А да нема, жена, не би се морао у Паризу дизати велики магазин за моду „Бон-марше," не би Цон Стуарт-Миљ морао писати „о потчињености женскиња" и не би се данас могло пребацивати женском свету у (Бомбору, Панчеву, Вршцу, Вуковару и т. д., што не оснивају женску задругу за старање о сиромашној деци, као што друга и мања места наша имају. Иначе смо ми Новосађани сви здрави и весели: новце трошимо у „Салодама" код бирташа, који су чланови одбора мађарске либералне странке; чизме купујемо код Чивута, који никад нису учили чизмарског заната; слушкиње држимо саме Мађарице; кочијаши су нам Арпадови праунуци; куће своје продајемо Чивутима, јер они нам плаћају 5 #ор. ви ше него Срби, (само што Срби онс што обећају дају у готовом новцу, а Чивути на вереоију;) шешире, место код сраских занатлија, купујемо код чивутских нобл-трговаца, који ни појма немају о иравлењу шешира ; на немачке илустроване новине абонирани смо поред две српске књижаре, преко туђинских шпекуланата; „Невен" држ.имо за врло користан лист, ал' га не држимо; после избора смо казали, да ћемо се други пут боље заузети за бирачку листу, а сад ево прође време рекламацијама, а нас нико није гвозденим вилама гурнуо у ребра да нас опомене на дужност; у нашем комодитету само нас још