Стармали

„стармали" број 20. за 1881.

Смрт за живот. (Слнка из руско-чивутског живота) Чивутска општина у Б. има две задруге. Једна се зове „Хевра Кедиша", ту су чданови само мушке гдаве, а друга „Хеманехам задруга" прима и женскиње. Обе задруге имају цел да потиомажу своје болесне и да саране своје усопше чланове. У тој општини у бесчадном браку живе супружници Хајим Мендел и жена му Гитела. Хајим Мендел уписан је у задругу „Хевра Кедишу* а Гитела у задругу „Хаменахем". Неким чудним мановенијем божијим десило се, што се иначе код Чивута ретко дешава, да је т. ј. Хајим Мендел имањем не само поорнуо него баш стубоком пропао, тако да је једва живети могао. Све што је имао то је већ продао или заложио. Велика невоља, глад и голота паде на дом Хаимов. И он ту патњу не могаше више да издржи. „Гителко-душице", рече он „ја идем сад од куће, и ти ћеш видети, нећу се вратити без новаца." И он оде од куће праћен добрим жељама и благословом женице. Не прође томе ни иун један сат а он се већ вратио, а на лицу му блисташе лучезарна радост. И он рече: „Гителко-душице, ево ти 50 рубаља!" „Господња воља !!! — А од куд теби толики силни новац? „Чуј ме, Гителко! Био сам код управитеља „Хаменахем-задруге", јавио сам му да си ти ноћас умрла, и тако сам примио за твој погреб 50 рубаља?" „Јеси-ли ти, човече, полудео?" „Али, слатка Гителко, та ти за то можеш још сто година живети. Ја тебе нећу за то саранити ако сам погребни трошак добио. А нама је за неко време лепо поможено . Али сад, голубице моја, морам се пожурити у задружну канцеларију, да узмем покров и још неке ствари, да се нашој превари не би тако брзо ушло у траг. Кад се Хајим вратио саопшти му супруга ње гова, да је и она међу тим била у задрузи „Хевра Кедиши" и ту је јавила да је ноћас преминуо, па је и она за његов погреб добила 50 рубаља. Тога дана, у синагоги састане се управитељ „Хевра Кедише", господар НаФтелес са управитељем „Хеманахем-задруге" господарем Шемшелесом. „Шта ви велите на то, г. НаФтелес, — Гатела, жена ХаЈима Мендла умрла је ноћас напрасно. „Није него роткве, гд. Ш мшелес! Хајим Мендел је умро." „Али за бога ! Није он, него она је умрла. Из те дебате изродила се опклада, и после службе божије упуте се оба управитеља, а са њима свита других радозналаца у стан Хајима Мендла. Овај их опази кроз прозор да долазе, запали брже две свеће, па леже и он и жена му на сто, и покрише се покровом. Кад господа чивуцка уђоше, туга их порази видевши овај жалосан приеор. „Даклем заиста! Обоје су умрли!" примети неко из друштва.

„Дао бих оам 25 рубаља ономе, који би ми рекао, ко је пре умро, он или она," — рече НаФтелес. „Ја!" повиче Хајим испод покрова. Али његова женица не хтеде ни при овом кшеФту да заостане иза свога мужа, већ повика: „Није истина, ја сам пре умрла."

Разнолије, I. С у д а ц А имате ли ви сведока, да је вас овај човек заиста увредио? Тужитељ. Немам, јер то је било у српској читаоничкој башти у Новом Саду. II. А. А куда ти тако трчиш ко' без душе? Б. Наручила ми је жена, да је претплатим на најновији српски лист, те јој га ево носим и трчим да јој однесем, док није когод покренуо нов лист те онда овај неће бити најновији. Ш. А. Даклем, Фала богу, кад ће се и српско питање већ једанпут решити и Срби попети на најшиљасгији врх среће и благостања! Б. А по чему ти то судиш? А. Па зар не знаш, да ће у Банату бити поповска конФеренција?! IV. Још мало, па ћемо моћи у Новом Саду чути оваки разговор : А. Молићу, а где ви станујете? Б. Изволите само ићи управо лебарском улицом, па у оној кући где нема лекара, тује мој стан. А. Добро, сад знам. V. Учитељ. Које су линије паралелне? ђак. Оне, које су као чланови новосадског политичког „Кола," т. ј. које се никад не састају, Аб.

Љубимац неба. За Германа свуд се знаде, Знадем и ја, знадеш и ти : Да у летне топле дане Боле х л а д н а вина пити. То и небо знаде горе: Да он воле х л а д н а винца. Па за то се небо брине За свога љубимца. И небо се одлучило Награду му ову дати: Куд год И де, куд год дође, Да га свуда л е д о м прати. Еурта Ла—.