Стармали

,стлрмали" број 22. за 1881.

175

С и т н и ц е. I. Мира ради. Франдуз знаде да се м и р На латински зове п а к с, И тражећи томе слика Зауз'о је Сфакс. II. Мој рукољуб. „У батине два су краја:" За то често бива муха. Ал батина споредна је, А главно је ипак • рука. III. То јеет' ако. . . На лепак се тице лове, То јест' ако с' лепак лепи. Више људи боље виде, То јест' ако нису слепи. IV. Добро, али — нејаено. „Утђиз ипШз." То је добро! — Тако! „ТтТзиз ппШв." Али шта ? — и како ? V. Шаја, Кад се Н1аја сети смрти Он овако тужан мније: Ох, да-ли се тамо пије ? И да-л' има субвенције? VI. Некима, који еамо из моде приетају. Ваше блузе и килоте И шешире и ободе, Ја не марим, носите их По ћеиФу променљиве моде! Ал што с' тиче уверења, Уверењу велим свачем: Оно ваља да се зида На темељу мало јачем. VII. Дух времена. Сад тек' учи проговарат' Клопошево дете: Прве су му речи: „Ох плоклети свете !" VIII. Разни разно ехватају. Свако схвата зору Појмом свог Фазона, Друкчије у низи, Друкче око трона.

Па кад ноћца једном прође, Па кад зора једном сване, Било ови, било они, Једни ће јој наћи мане. IX. Разликујмо добро! Пожртвљивост признај, Ма се у прах скрила. А себичност презри, Ма у цркви била!

Немеродавна приметба. Реч „пљунути" и ако није баш апетитна али није ни неморална ни скаредна. Но „Носа" је ипак тако деликатан према својој публици да ту реч није хтео пред њу да изнесе у пуној целини њеној, него ју је испунктирао (види ћосин бр. 12. страна 62, стубац први, врста трећа од доле). По нашем немеродавном мнењу реч „пљунути" могла је без зазора остати штампана, а место тога у истом броју „Носе" могла се испунктирати она цела кулуђерска анегдота под насловом Дм!"

Уредншптву „Иекре"!

У Београду. Чувши да сте узели кремен и оцило у руке да искрешете нову „Искру" искрено сам се обрадовао. Али како су дуванџије ваше позатварале дућане своје, то онда нећете моћи тим кресивом палити дуван, него ћете се морати на друге стране обзирати, шта ћете и кога ћете палити и опалити. Кад дакле нећете моћи употребљавати своју „Искру" на дуване а ви ћете морати какве друге надуване објекте потражити. Ви имате у Београду без сумње надуваних научењака, надуване господе, преко ноћ. надуване жељезнице, надуваних гласила јавнога мњења, — та код вас д у в а ветар са свих страна тако чудан, да би чудо и било, кад не би имали надуваних ствари. Али баш онда кад ветар дува, онда је истом опасна свака „Искра", јер може да се распири и чуда почини : ено шта би са чешким позориштем у Прагу! Но пре свега гледајте да искрешете кресивом својим ове „и с к р е" : — „Искру" савести код ваших рачунџија. — „Искру" скромности код ваших комуниста. — „Искру" поштења код жељезничких подузимача. — „Искру" родољубља код „Виделоваца. — „И с к р у" хумора код „Старог Домишљана". — „Искру" памети код — код кога се год

не показује. и т. д.

Аб.