Стармали

178

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 22. ЗА 1881.

Сандикош или сан-сандикош снови, Опасна игра у много дсјствија. Дица: М и н и с т а р Т и с а. Взегов камердинер. Збива се: кад год хо%еш. Публика: Саиупило се не сарунило, кад је ила• тила, мора да гледи. М 1. Тиса. (Долази у вече кући). После дневнога рада долази ноћни рад. Ми кукавни усрећитељи државе немамо никад мира. (Звони. Каме\)динер улази.) Камердинер. Заповедајте, Ваша Екселенција! Тиса. Вечерас ћеш ми наместити кревет у шућмурастој соби. Кревет ћеш окренути према југозападу. Сат нови нека свира штогод из опере Фауста. Камердинер. (У млађега поговора нема. Оде Изврши. Врати се и јави). Учинио сам по заповести. Али, ако смем питати за што — Т и с а. За што ? Зато, јер ноћас хоћу да сневам о Хрватима, о Загребу, о комплотима, оцеплењу и т. д. Јеси-ли ме разумео? Камердинер. Јесам, Ваша Екселенција ! (Пре него што ће и сам лећи да спава, отрчи у уредништво „Пест. ЈГојда," тамо нешто пришапне; добије трингелд, — и мирном савешћу легне да спава.) (Ј г јутру.) Камердинер. Добро јутро, Ваша Екселенција ! Шта сте то сневали ? Тиса. Сневао сам Загреб, Хрвате, комплоте, оцепљења и т. д. Камерд. (Вади из џена и „Пест. Лојд.") Чудовато! Та то од речи до речи стоји и већ штампано у давашњем „Пест. Лојду." Т и с а. Но! — Ето видиш да је истина. М 2. Т и с а. (Долази у вече кући), Даклем опет наступа тиха и мирна ноћ. Ох, да тешка и трудна заната, који ]е нама министрима пао у део! (Звони. Камердинер улази). Камердинер. Тешик паранчолни, Ваша Ексцеленција! Т и с а. Ноћас нећу спавати у соби, него на тавану; оданде се види на све стране. Јорган ми мети онај свилени што здраво шушти. Узми кадионицу па окади татулом, кукутом и буником, тер ја ноћас хоћу да сневам о омладинским худрама, о Србима, Рушњацима, Словацима, — о руским рубљама и т. д Само увуци лампу, да не буде здраво тДа^оз! Еамердинер. (Пзврши сва тачњејше. Пре спавања шмурне мало у уредништво „Пест. ЈГојда,* тамо нешто пришапне и прими свој трингелд.) (У јутру.) Камердинер. Добро јутро, Ваша Екселенција! Јесте-ли што красно сневали. Т и с а. То се зна. Сневао сам о омладииским хидрама, о Србима. Рушнацимз, Словацима, — о руским рубљама и т. д.

/ Камерд. Чудновато. Ивволите само читати данашњи „Пест. Лојд" то ^ете исто наћи и у њему, од речи до речи. Тиса. Но, — ето видиш да је истина! М. 3. Тиса. (Долази у вече кући). Ала је то трудан живот. Човек све сеје, а не зна шта ће жњети! Опет ноћ, — оает нов задатак. (Ззони. 1{амердинер улази. 1{ а м е р д. Ту сам, Ваша Екселенција! Т и с а. За ноћас ћеш ми наместити поотељу у подруму, одатле се види шта се испод земље догађа. Простри ми само тигрову кожу, а окрени је према југоистоку. Сат нави нека свира: Тиса парћан халас легињ вађак ен. Ноћаске хоћу да сневам како је Румунија у пламену, — како изпод земље долазе руски емисари, собом дижу Хору и 1Соску, који вичу: Анексија! (т. ј. отимање;) а — маџарска им звона одговарају: Сити смо мира, жељни смо војске, рата, забуне, грознице, врућице, деФицита, вреве, метежа и т. д, — То хоћу ноћас да снивам. Јеси-ли ме разумео? Камерд. Потпуно! (Оде, намести кревет у подруму. Тркне у уредништво „Пест. Лојда." пришапне, прими трингелд и врати се у своју собицу.) (У јутру). Камерд. Добро јутро, Ваша Ексцеленција! Шта сте красно сневали? Тиса. Румунску у пламену, — руске емисаре, — Хору и Коску и т. д. К а м е р д. Чудновато. Ево то исто пише и у „Пест. Лојду." Тиса. Но, ето видиш да је истина. М. 4. — М 5. М. 10. — М. 20 и т. д. (То Ие све стајати до тога шта се буде прохтело снееати гдну. министру Тиси.)

Два акова вина, После предике Рабинера у 18 Вр. Стармалог сви налазећи се у Синагоги Јевреи или Чивути договоре се међу собом да за ту по њи згодну придику своме Раби за награду даду два акова стара добра (некрштена) вина, те се ту одма скупи депутација, која оде да јави своме раби шта су закључили, и да му кажу да може одма буре послати, да му напуне вином; — опросте се и оду напоље. Кад су његови верни слушаоци већ напољу били онда тек Раби поче кика растити, не што је онако придиково, него што ће два акова стара вина добити, те сутра зором ппшље слугу по ново буре да неби тако добро вино у каквом смрдљивом бурету покваријо. Кад је Ј^абин слуга код првог чивутина дошао, који је обећао био да ће Раби два акова стара вина дати, помисли у себи, на два акова стара добра вина неће се ни познати ако ја мој тал саме воде наспем, које и учини. Кад је слуга отишао код ! другог трећег четвртог и свију остали који су обе-