Стармали

192

„стармали" број 24. за 1881.

У ш т и п ц и, Д Право је имао г. Кулчар, што је ономад пребацио у варошкој скупштини оном Србину чиновнику, да мађарски лебац једе, јер ја често виђам тога чиновника, где код М а ђ а р и ц а-л е б арица купује лебац (јер Српкиње хвала богу не продају), дакле је наравно, даон мађарски лебацједе. , * * . □ Како су београдски листови „Исток" и „Радник" за Угарску забрањени, то се бојати да не зареде, па да и „Хришћански вестник" не забране, јер и он се усуђује другом богу клањати, а не мађарском. * * = Избори у Срему падају ево баш пред б е р б у. Но у оваким приликама могу се људи и лааским грожђем послужити. (А неки ће и у суво грожђе битм послани, дакле ће ипак бити послјаници.) # * * -)- Новине јављају: Бана Иејачевића испратио је на новосадску агенцију, кад је на пут полазио г. Герман. Код Кукујевца се после поплашише банови коњи, изврнуше кола и бан се прилично угрувао, но хвала богу, безопасно. >м * *. * О Један аустријски капетан убио је — шта мислите ваљда каквог непријатеља државе ? Не него свога колегу у — двобоју. Наравно, то је било усред Будапеште (Е, ал'да је уместо тога назвао каквог харамију „харамијом" он би био 18 месеци затворен!) ^ ^ Збиља одавно већ не чујемо, да је који мађарски касир или жупан понео новце из касе па нестао! Мора бити да су већ све касе у таквом стању, да се више тај посао и не исплаћује! * * * * Док је у овој мртвој сезони другим листовима настало време „киселих краставаца," дотле је аВиделу" наспело време „црвених пат лиџаиа," те и уводне чланке о њима доноси. * * ? Даклем где су сада касапнице и кланице биће од сада парно купатило у Новом Саду. Сад би још само требало, да се уклони и р и б н> а пијаца, па да се место ње подигне музеј, место рузмаринског сокака, да се подигне булевари; место бирцуза »код штуке," да се сагради какав „Гранд-хотел" ; и место свинске пијаце да дође владикин двор. * & & Противници Анђелићеви у Новом Саду, хоће да се он бира за патријара, само да га уклоне из Новог Сада; ми лак пријатељи његови нисмо за то; нека он остане лепо овде код нас, а други когод нека се бира за патријара. * X Једнога ђака у Новом Саду за:шта учитељ ономад: Шта би ти најволео бити и какав занат учити? — Дунђерски, одговори безазлено дете. Аб.

Волео би знати, Волео би знати, кад би „Пешт. Лојд" нашао на сокаку једну рубљу, како би се бекељио на њу. Волео би знати, кад би у каквој гимназији све матуритетлије пале, били се та гимназија тиме јако д и г н у л а, Волео би знати, да-ли се радују небесни СераФими, што су добили на земљи друга попа СераФИма. Волео би знати, је-ли др. Тоша Недељковић своје отворено писмо послао и уредништву „Стармалог."*) Волео би знати, да-ли би гроф Пејачевић умео бити кнез Бугарски. Волео би знати, има ли још кога здрава на свету, који бк кадар био уређнвати „Нед. ЈГист." Волео би знати, да ли Гамбета кадгод снева Наполеона I, И ако га снева, да-ли се тргне у сну. Волео би знати, одкуд старом Домишљану све нове и нове досетке. Радозналић.

„Тајна наредба," Ој, наредбо, та_)не пуна! И ја сам те вајну чит'о; Прочит'о те, па сам онда Слутњу моју ово пит'о: Шта се теби чини, слутњо, 0 чем ово писмо збори ? Је л' истина то, што каже, Ил' су празни разговори? А слутња ће на то мени: — Бре, чујеш ли, мој соколе, Мени с' чини, к'о да писца Те наредбе зубак боле. Само не знам, да л' на Срба, Ил' Словака, сина гола, Ил' Румуна, — ал' то писмо Биће рецепт зубна бола. Водибој.

Масно званије. Млади Пунонадеждић. Е, врачаро, кад си већ ту, ајде и мени што прореци. Врачара. Ти, госаодине, сневаш о какв ом масном званију. М л а д и П. То си погодила. Али хоћу-ли га и добити ? В р а ч а р а. То стоји до тебе. Ако хоћеш можеш га добити још данас. М л а д и П. Па де, вере ти реци како ? В р а ч а р а. Погоди се код Ацка касапина да топиш маст. То је најмасније званије, које ја знам за тебе.

*) Ако немате друге бриге ; ту ћемо вам лако скинути. Није. Ур. Ст