Стармали

222

„ стлрмали " број 28. за 1881.

Под то старо, под то лепо, Под значајно ово име, (То јест ако сви разуму, Што разумем ја под њиме.)

Но признати и то морам Што одбранит' не бих мог'о; Под заставом тих начела Грешили су неки много. Но признајте и ви, браћо, По искуству своме дугом: Грешило се, још те како, Грешиће се и аод другом.

Али куда ја заиђох, Чега ли се слабун лаћам, Сада морам с општег, с већег Да се н а ш е м , м а њ е м вра&ам. Хтедох шале, паде збиља; Хтедох биотро, па загусти; Хтедох, мало, рекох више, Крив је томе темат пусти. Ал где ночех, — на да свршим, Ако свршит' будем вредан! Аха, знам већ — заиео сам Кад изрекох: сто и један. Зашт' баш да је сто и један?! Не би л' било округлије Кад би било с т о управо, Па да оног једног није. И зар не би оног ј е д н о г Жртвовати било лаопо ? И зар не би тога ј е д н о г Жртвовати било часно? Тим показат', (барем хтети) Да с' на боље нешто мења; П том жртвом (ако ј' жртва) Дати символ пречишћења. Е па кога ја то мислим, Ти ме питаш, мој „Стармали", — — С Гадивојем неће никад Бити дични либерали — ЈЕибералност, — име свето; Достојно се њиме звати; Ал ко види Гадироја, Тај вам неће веровати . . . У Београду. Падидулић,

Шетња по Новом Саду, хс. Сад нам дакле предстоји избор ради сабора, а одмах затим с а б о р ради и з б о р а — митрополита. Дан држања сабора управо је први дан божићњег поста, те се надамо, да онај преподобни господин неће омастити брка, јер је пост, па би било грехота пред богом и пр. д људима, Али како се тај дан зове и Гурија, то није немогуће, да ствар и гураво испадне. С тога ваља при изборима бити на опрезу, јер има доста бирача, који нису читали турско-бечејску .посланицу", па им ваља ову што пре доставити, јер заоие, којисујучитали, сигурни смо да се од гада неће мо^и с оном багром здружити, с тога ваља ту њихову „посланицу" што већма у народу раширити, да их свет позна у свој наготи њихов >ј. Да има места у „Стармаломе" на одмег, ми би је донели и поштом о нашем трошку разаслали, а не би на куверти лагали да је „ех обо", те варали и штетили државу, као што то чине турска браћа. С;бор је можда и због тога сазван у пост, што у пост играју р и б е велику улогу, а оне су символ ћ утања, дакле са свим пасује за неке нооланике. Али у пост се једе и сочиво, које се особито радо намеће (отуд и нословица: намеће се к'о сочиво на божић), дакле изгледа, да ће бити кога на сабору, који ће се и намећати за нешто, али јунак наметкиње неће, јер је „наметкиња кући разметкиња", дакле нека се не узима онај, који се намеће, јер нам може кућу разметнути". Уз ност се обичпо чита^у молитве, дакле можда ће бити нужно коме и „молитву читати" за спасеније душе и исцеленије тјела; свакојако је дакле згодно, што се сабор у ност сазива. Врло је згодно и то, што се сабор код толиког лета сазива баш у зиму, јер ће се неке водене жеље замрзнути, јер их неће озарити и огрејати сунце божије правде и милости; многима ће зепсти трбух и ако је црвеним појасом повезан, те ће кад сва дрва на грејање вуруне положе, моћи онда и своје мандате положити; температура Германовог чина и д>стојанотва неће моћи на зими н и з а један град скочити, него ће остати на степену, на ком је и сад; температура ће дакле остати иста, а за темпераменат не маримо, макар се и мењао; зими се, као што је познато, раније и см р к н е, те ће и дотичнима раније смркнути пред очима; у то доба ирестају већ и лађе пловити, те г. Г.— неће моћи отићи у Даљ и Боров<), него ће остати онде где је и у себи рећи: свуда добро, а код куће најбоље. А што се многи брину, да у то доба године неће моћи посланици из далеке крајине доћи на сабор, томе је лако помоћи: ко не мисли доћи, тај се неће дати бирати, а свесна браћа у оним местима, где се не могбуде наћи човек, који ће за цело доћи на два-три дана у Карловце, бираће себи ваступникз изблизинеКарловаца: из Новог