Стармали

„стармали" број 29. за 1881

231

П а 6 и р ц и. Наравно. — Но, мајсторе, колико ће риФи чоје требати за мој капут ? — Шест риФи, молићу. То је много. Вид'те, мој пређашњи кројач Жвекић увек је само пет риФи узимао. — Па наравна ствар, то је због тога, што је мој син пет година старији од његовогКласификација. Неко је овако разредио места на жељезници: На првоме су месту путници грубијани спрам кондуктера; на трећем је месту кондуктер груб спрам нутни>а; а на другом су месту путници један сарам другог грубијани. Из ботанике. Неки професор природних наука овако пише у сво]ој књизи о неком биљу: „Од ове биљке праве се ужета, којима се вуку лађе, звони у торњевима и зликовци вешају. Расејани писмоноша. У једној енглеској вароши беше неки писмоноша тако расејан, да је сам своје име заборавио. Једанпут добије он једно писмо, које је било на њега самог адресирано, но он је обишао целу варош тражећи адресата и не могаше га наћи. ОлакшавајуЋа околност. Судац: Ви сте овога господара тукли С тога вас осуђујем на 15 Фор. глобе и 14 дана затвора. Имате ли какву олакшавајућу околност? Оптужени: Молим, да се узме у обзир, ца сам га меканим дрветом ударио, Да л' познаје? Је л' вама познат роман Милована Видаковића „Силоан и Милена"? — „Јесте, из виђења." 0 времену. Учио учитељ ђака, да глаголи имају у главном три времена: садање, прошло и будуће време. Затим га запита: „Кад ја кажем: „Падао је снег," у којем је то времену?" — 3)ак одговори: То је у з и м у.

Јавна благодарност. Да је високопоштовани господ. ЕкелФалуши добио из Србије таковски орден (II. реда) — то је ј авно публиковано. На ј а в н о м отличију ваља да се ј а в н о н благодари. Но пошто је вис. г. ЕкелФалуши шеФ тајне полиције, и као таком не доликује му да излази на ј авност, то ми, долепотписани, који зхслуге његове давно познајемо иосећамо, не можемо благодарност своју ћутке прогутати. Зато ево ми у место њега ј а в н о благодаримо. Кано год што човек, кад најглавниЈу здравицу наздрави пехар испије и разбије, да га више који недостојник не употреби, — тако, мислимо, да би ваљало поступати и овом приликом, — изрећи, да је II. класа таковског ордена, своју нигда и несањању цел постигла и метут је у музеј прошлости, да се више нико њиме не подичи. Браћа Срби. С ове стране Саве.

Калуђерски послови. Имамо у рукама оригинал од овога писма : Поштована Госпоице! Први поглед Вашег ока, беше стрела за моје срце, од оног дана црно ми поста оно небо, сунце ми зађе за облаке, па ми никако не излази, да ми срце и груди, које су тако ладне, као стена на морској обали; У самоћи моје мрачне избе седнем и удављен у валима мојих мисли, више ми пута дође на решење мисао : Дали је ово небески створ ? да л' је анђео чувар престола божијег ? да ли је било кадгод дивнијих лепотица од Ленке ? да ли је та Венера што је живописци цртају, као Алем лепотица лепша од Ленке? 0 кад се тргнем из мишљеног заноса у наЈлепшима дијамантима сана, тад се заплачем, јер помислим: Она ме не љуби, она неће да ме љуби, јер моје тело црна риза крије, мој је дворац мрачног испосника изба! Ох Ленка, Ленка, да ти знаш шта учини твој први поглед од мене; —- разори ми најјачу зграду у груди ; знаш ли да си од мог срца начинила развалину, знаш ли да само у души живим, а тело ми ј *е мртво. 0, па зашто да бар осмек пређе преко твојих усана, те да тиме унеколико вратиш мир и покој моме мртвом телу, моме срцу, — ох Ленка, мојој души; која је постала само сенка млађаног листића: „Љубили те душа моЈ 'а, За то иитај зору сјајну, Ја сам њојзи поверијо Страховиту ову тајну, Каква ли је љубав моја, Нек ти зора прича саде, Све но реду нек ти каже, Мога срца горке јаде! " Са високим поштовањем жељно очекујући Вашег одговора ваш понизни 2, /и 1880. Т. јеродјакон манастира Н. У писму је назначен и манастир. У другом писму пише исти : „Та отвори двери прсију твоји и мене у престол срца твог намести да кад ја нато место стављен будем оћу заиста и ја двери прсију мои отворити и тебе у престол срца мог наместити и онда ћу највећу веру љубави наше до гроба, до гроба држати. Т.

И з С р е м а. Дели-Пазовачки пастир, г. Чобан и ћ, ради са г. Магарашевићем у својој пастви, односно стаду да га о д а д е р у, хоћу рећи о д а б е р у. Поп Пера је пун чирева, па боље би било да седи смиром него што путујс с чиром. Кад су били у Саеа, певали су са Швабама Оп-Саеа, и додавали т р ал а л а! а одзив (ехо) је говорио: л а - л а! (а тако се каже деци, кад им се хоће да рекне да штогод нема - ) *