Стармали

„отармалл" број 29. за 1881.

233

Ћ и р а. А зашто је наша мађарска дијета баш Анђелића изабрала у делегацују? Спира. ћиро, В_иро, твој политични нос има кијавицу, кад не мсже ни то да намирише. В. и р а. Пристајем радо и на кијавицу, само ако ћу чути што паметно. С п и р а. (Шапће му у уво). Пештанска господа знају врло добро, да ће будући пратријар наш имати стотину послова у своме народу. II и р а. Аха! Спира Али не знају кога ћемо изабрати. Ђ. и р а. Аха! Спира. А знају за цело да нисмо пали на теме, да Ћ.ира. Хихихи! Спира. Зато су изабрали у делегацију онога, за кога извесно з»ају, да ће га свети Гурија решити од ових дојакишњих брига и иослова, те ће имати највише празна времена, ?1 и р а. Доста, доста, — и хвала ти! То сам и :хтео да чујем. ћирз. Ја не верујем да је дојакошњи председник Матице најмио баш Јашу Игњатовића, да му -будс адвокат. С п и р а. То не верујем ни ја. Вигра. А да шта верујеш ? Спира. Верујем да има креатура, којима је трун у оку, што Срби имају и толико слободе, да у својим књижевнима друштвима могу бирати председника по својој вољи и своме увиђењу.

Ћ. и р а. А за што Камбер хоће да се да бирати за посланика, па да гласа за Анђелића? Спира. Та знаш он је с Анђелићем ишао заједно у школу, па су то слатке успомене из детинства. ћнра. Ал' он је летос гласао за Бенду, мађарског плебаноша, па јели и с њиме ишао заједно у школу и какве га с њиме слатке успомене везују? С п и р а. Ту су ваљда слатке успомене заостале како је Бенда увек радио на томе, да ни један ■Србин не буде изабран за варошког чиновника, па ни варошког капетана; како се Бенда највећма одупрео у своје време да се српско народно позориште не зида на пијаци пред римском црквом; како Бенда не воле кад Срби говоре у репрезентанцији српски; како Ннра. Доста, доста, сад бар знам шта је српска свест. Ђ. п р а. Који је то, бога ти митрополит, што га је Стојан Новаковић збацио ? С п и р а. То је онај исти митрополит српски Михајило, што му је баш иоти Стојан онако одуше?љено тапшао, кад је оно г. 1867. исти митрополит онако

лепо поздравио и благословио (другу) омладинску скупштину у Београду. Јхира. Е сад да је жив српски списатељ МарколФа (види „Иоторију књижевности" Стојана Новаковића), могао би тај чин достојно описати, да се сачува за потомство. Спира. А да је жив Рајић могао би превести Кантову песму о тој ствари (види опет „Историју књижекности" Стојана Новаковића).

А ј а о! Месечина благо сјаје Одозгора. А њих двоје сами стоје Код прозора. * * Она ћути, ништ' не вели Ту стојећи, А он бира све најлепше Слатке речи. $ * * Приповеда срца свога Сан на јави; Говори јој о пламену, 0 љубави. * * & Говори јој о дивоти Земска раја; Говори јој дуго, дуго ј Нема краја, Поче сликат' живом бојом Своје јаде Наједаред скрсти руке, Па застаде. * * * „Ох, ви канда уздишите!? — Сажаљевам !" и Не уздишем —" рече она, Само — зевам."

- ћ.

П р е д л о г, Де не би г. градоначелник принуђен био поједине бираче к себи дозивати и с њима дангубати, то предлажемо, да се „Позиви" на избор, које сваки бирач и онако добива, овај пут овако попуне и бирачима уруче:

Куке бр . . . . П 0 3 и в. За г. бирача Н. Н Позивате се овим, да изволите доћи 26 окт, у 9. сати у општинску дворану ради избора ђ о к е К а м б е р а на Карловачки сабор. У Н. Саду и т. д. Градоначелник.