Стармали
„стармали" ерој 29. за 1881.
23б
Чупави чланци, VI. Међер од свих новина (овом приликом мислим само београдске), од који се безпристрасном читаоцу мозак врти, баш као оно кад неиграч западне у велико коло, па се тако нађе у чуду, да не зна је-ли мупгко или је женско, — или средње; јер му с једне стране подвикују: Хајд' на лево, браца Стево са друге: Хајд' на десно, мила сестро! са треће: Ево мете, драго дете ! од свих тих новина, велим, „Српска Независност" је најскромнија. Нема ти ту разметања, као оно Палилулић у последњем бр. „Стармалог," што преузноси заслуге либералне странке, (наравно у ширем, свесветском, историчком јој смислу). У 4. броју разлаже нам „Срп. Нез". Како она схвлта либералну странку, Нема ти ту да се она подбочи, испрси, да се потапше по грудима па да н. пр. каже. „ Ове су ирси широке, ту може да стане еве, гито је наиредно и најнаиреднџје (ако је само у нас и у нашим данашњим ириликама остварљиво и — нама корисно). За то ви сви, које чоеек види, ка.д старовољцима леђа окрене, не треба вам засебни иартаја; ирактичне тежње ваше и наше дај да сложимо иа да будемо једни и јаки, — а даље теорије и жеље оделимо и уклонимо са семкидашњег иута, да о њих не заиинел-ш, — иреместимо их на висину академичког иретресања, иа што је за сазревање, то ће сазрети и ире и боље. За то се здружимо или бар изближимо! Наша либералност није тако узаних граница, да иризнаје ирогресисте, као нешто, гито је од нас одељено и што не сиа.да и у наш оквир!" Тако сам бар ја, као човек невешт у политици згаслио, да ће „Српска Независност* у рог духнути. Међу тим признати морам, да ако је скромност главна врлина политичких партија, то све друге партије, без изузетка, морају венац славе њој уступити. „Срп. Независност* у своме 4. броју признаје оправданост бића (гагзоп (1' е^ге) и консервативцима и прогресистама али нити чизме облачи да од њих одмакне, нити коња седла да ове (разумем праве прогрееисте) у нечем стигне. Њено је да стојиу среди „оживљавајуЛи једне (консервативце) а стигиавајуЛи ,друге и (прогресисте*) — и бринути се да развој иде „слободно и без насиља". — И то је леп задатак, али ако је то сав задатак онда мећем случај, кад би две крајне странке било погодбом, било гаранцијом или ма којим начином осигурале се од насиља, осигурале слободан развој, — ху, куд би се онда, у тај исти мах део „га1зоп (1' еЈге" либералне странке??! -ј-) Овом приликом могло би ее расписати награда уз питање: — Шта је лакше, или консервативце „оживети" или прогресисте стишати. Слагачица. Још се могу добити сви бројеви „
За то ја, у место сада да продужим овај чупа ви чланак, волем се посети на таван (не само ради лепшег изгледа) него и да тамо потражим прашне књиге и новине, дела некојих људи, који су данас око „Српске Независности"; можда ћу тамо наћи ширу дифиницију и узвишенији задатак слободоумне странке. Међу тим нека се „Срп. Независност" не нађе увређена од мене, јер ја нризнајем не само да она не стоји на једном месту, — него шта више, и то да се (у скромности својој) јако затрчала.
Где је народна странка? „Где је народна странка?" пита брудер Јаша у својој кратковидој безазлености. Хајд да га удостојимо бар неколико одговора. 1.1 Народна је странка, брудер Јашо, тамо где год се окренеш. Та ето ти, за бога, у сваком броју за њу запнеш, — па још питаш где је. 2.) Народна је странка у градовима своје истрајности, у селима свога стрнљења, на путевима законитости, на раскрпгћу горка искушења, у храму уздања, у дубини твоје мржње, на висини своје свесхи и т. д. и т. д. 3.) Народна је странка тамо, где пештанска господа, макар да им треба годишње 107 милиона Фр. за интерес на земаљске дугове, ипак налазе за потребно бацати новац на издржавање одметничких листова, које нико не чита. Кад би имали коме, могли би емо наћи још једно туце одговора. Али где је негдањи благонадеждни јуноша ? где је пријатељ Симе Милутиновића Сарајлије? где ]е писац новеле „крв за род" ? Где је Јаша Игњатовић? — То нек нам когод каже. Стармали.
0 г л а с. Потписани продајем старо гвожђе и разбијене Флаше. Особито препоручујем своје клерикалне бургије, које се врло добро могу употребити за бургијашење при наступајућим изборима; а имам на стоваришту велику количину разбијених реакционарских Флаша, којима се могу врло згодно главе разбијати. Обоје по најјеФтинијој цени, што но веле за „ЗроМргеЈз." Јајтелес Бенделес из Турског Бечзја.
Шта је живот? Живот је лимунада, начињена од обичне свакидашњости (то је вода), из несреће (то је лимун), и из среће (то је шећер). Кад су те три ствари како треба, саразмерно помешане, онда је лимунада кусна, Ако је лимуна више него што треба, онда се каже: тај је човек несрећан. Здраво ретко бива да је шећера сувише, да је лимунада преслађена. )тармалог" од почетка до данас