Стармали

242

„стармали" број

30. за 1881.

2. Неком лечнику пребациваху да се врло шарлатански влада. На та пребацивања рече исти лечник у своју обрану ово: „Али сада је тако доба, да се мора тако радити, јер ја без тога не бих имао пацијената; а без пацијената не бих могао живети." „То је истина!" рече неко: али ваши пацијенти би могли живети да нема вас. 3. „Уљо једна, та ти си пијан?" рече неки господар своме слузи. „Нисам господине" одговори слуга „него сам пио бела и црна вина па једно вуче на једну а друго на другу страну па не могу право да идем." 4. У Лондону еретне неки шустереки шегрт једног слепог просијака који вођаше кера о некој траци. Шегра из несташлука узме нож и одсече траку о којој беше псето просијаково везано, те тако растави псето од свога господара просијака. Ала се није могао дуго смејати својој досетци јер слепи просијак одједаред отвори очи, потрчи за шегром, ухвати га и поштено га измакља. После тога врати се своме псу завеже му опет траку и иђаше даље по улицама говорећи: „Смилујте се на мене слепога, беднога просијака." М ћ.

Најновије вести, з# које уреднпштво не гарантује. Кажу, да је Матица српска закључила: од сада, кад год буде бирала себи председника, увек прво питати Јашу Игњатовића за савет.

Кажу да се штиФлпуцер разносача бечке ,,Пресе" већ чисто налази увређен, што иу још не долази орден. — Одакле ? (А бог би га знао одакле се он одличију над»). Вели се, да од сада ни једна босанска Сврака неће бити издата својим џелатима, — (то јест ако није човек). _ Кажу да је брудер Јаша, увидевши нашу премудру државну економију, која већ ни интерес на своје грдне дугове не може да плаћа без нових дугова, — решио се, да нам даде стваран пример патриотизма тиме, што ће од сада поштодити субвенциони фонд , бар од најлуђи трошкова

Кажу да ће на место покојнога мин. Хајмерла доћи или гр. Андраши, или Слави, или Калаји, или — ко други.

И з 0 р б и ј е, Из Србије пишу нам ово: Кад немамо Митрополита, морамо сами да ли тургишемо, како знамо. Ми то овако радимо : Један (каже) В начаље бје Бонту. Други. И Бонту начини велику конту. Први. И конта роди таксу. Други. Али такса запе за праксу. Први. Тогда Јуда из „Пресе" мигну. Други. А влада руку дигну. Први. Премудрост прости саде Други. И митрополит паде. Први. Но человјек кад се дави, Други. Он се лако заборави. Први. И признаде, — ето квара Други. Цариградског патријара. Први. Тако с' буши наша лађа. Други. Један порок други рађа. Први. Куд ће с нама ова струја! Други. Алилуја ! Алилуја!

ђачка Ана, (Из „I I. В1.") Ма му с' како драга звала, (Драгу има свак) Уз њу још и једну Ану ЈБуби сваки ђак. Мецицинар љуби своју Анатомију; А философ све спомиње А н алогију. Историку, кад загази У лабиринт старих стаза, Није њему срце хладно, Загрева га Анабаза. Богословац — не смејте се Још ако је строг у свему, Онда ћеш га често чути, Где спомиње А н атему. Филологу, њему опет Анакреон здраво годи; А баш и о Анапесту Више пута бригу води. А ј^ристи, да-л и њему Каква Ана срце згрева? Он *ад легне да ночива, 0 А н атоцизму снева. А химичар, ма где био, У Лондону ил Паризу, Свугде грли, свугде љуби Своју драгу Анализу. За то, цуре, паз'те добро, Да вас ђаци не оману. Кажите им: Иди с богом, — Та ти имаш твоју Ану!* А. X,