Стармали

258

»стармали" број 32. за 1881.

пске автономије, него долази лепо, мирне, сам са својим секретаром, они онда, као носледњу опсмеку опреме г. секретару С'ири овај кратак телеграм : „Ди ј е, Сире, ди је сила?" но пошто код нас (у слову св. Зхирила и Метода) сваки телеграм мора латинским словима написан бити то је г. Сири речени телеграм добио у овој Форми: в Б1е81гае, <11ек И1а". Сад господ. Сири мисли се и премишља, чуди се и диви, је су ли ти људи пали с дуда или с крушке шта ли да ради. — Кад му се разјасни шта ја, знам да ће се смејати, — али не треба му ништа казати док прође избор. Хајамо даље ! Даклем кад се српски сабор отворио, онда је настао божићни пост. Тако бива и у ватикану кад се папа бира кардинали донде морају да једноуде догод се не сложе. Тако би требало и овде да буде, И пошто наши клерикалци нису вични посту, они би брзо за љубав слоге и мрсни јела одустали од својих начела, — с отим лакше, јербо их и немају Из свега овога даклем и још из многог другог којечега комбинирам ја, да ће бити добро. Јер ако не буде добро биће зло. А ако буде зло неће бити добро. А са злим се већ пробало и пробало, прави ли се свакојаки експерименти, па се тај алат и занат већ тако излизо и отрцо, да већ ни зађавола није. Даклем свима би нама, од горе па до доле потребна била једна колибица, која би изгледала од •прилике овако: Д А има ли још шта да кажем ? Имаћу, без сумње, —- али то ћемо оставити за идући број. Четир вида рачуна, 1.) Старе погрешке нови прк с — Вечито трвење. 2.) Поштовање закона — Анђелић = Редовно стање. 3.) Пружена рука X пруженом руком : Напредак отаџбине. 4.) Огорчење : поштеном увиђавности г једини могући лек.

Понизна приметба, Познато је, не колико из „Стармалог" колико из других листова, да народу у Босни нису испуњене многе, баш најглавније и најхитније жеље, али да су за то у Сарајеву добили немачко поз,>риште (онерету), што нико никад у сну није пожелео. Цошто т > немачко друштво тако са грозним дрекењањем својим тзко ужасно дере уши, то обраћамо пажњу добронамерних, меродавних кругова, да није можда и то један од оних узрока због којих се људи одмећу у ајдуке. Ст.

Оиромак Гамбета! Новинари, и то они, који у великој политици имају добар нос, уверавају нас, да се Гамбета јако вара, ако мисли да ће већ сутра целу Јевропу навити кључем својих начела. Нанравити од Италије' ПГпанске и Грчке републику. то је, веле, све, чему се он за први мах може надати. Сиромак Гамбета ! И он ће морати са тим малим успехом „за први мах" да се задовољи!

Па де ти онда угоди таким људима. Извесна господа се једе кад српски ђаци у Бечу (на Верешагином комерсу) певају : радо иде Србин у војнике. А кад у Босни и у Боки которск>ј Срби нерадо иду у војнике, онда се опет једе, — та иста господа. Де, тима угоди, ако си момак!

Је-ли истина ! Је-ли истина, да нов министар спољашњи нам дела, неће гледати решење источног питања кроз калаји доскоп? Је ли истина, да је Анђелић имао 25 гласова (у „Сарајевском Листу" — кад толико није имао ни по најчивутскијим душманским нам новинама?)

Је-ли истина, да Бечкеречка српс:а читаоница има не само један, него шта више два српска листа (а много би је јевтиније стало да нема ни једног ?)

Је-ли истина да је г. Ј)ока Камбер метуо списак имена своји 65 бирача у златан рам, да се тиме дичи и поноси догод је жив?

Је-ли истина да ћеду Шнајдер-Тошу (који је злоупотребио званичну власт у незваничном послу.) ухватити и асентирати као кривошијанера?

Је-ли истина, да је директор Пушибрк најпре истерао ђаке из сале, па је тек онда пришаптао у коме правцу гласа. (Ако је истина, то је знак да још има стида, и да му је до тога стало, да ђаци не пођу његовим примерсм).

Је-ли истина да треба крити и тајати преверицу др. Ст. Павловића, — кад је он сам не крије и не таји ?

■ г