Стармали

258

„стармали" број 33. за 1881.

да ме мори љутина од киселог карловачког вина и кад сам нашао у џепу три кессге — онда ми је тек пало у очи да сам у престоници српске митрополије, и још кад ме је на улици срео господин Н. и зауставио по обичају, да ми приповеди три нова вица за „Стармалог", које је неко направио још за време првог Никејског сабора г. 325., онда нисам већ више ни мало посумњао, да сам у близини магарчевог брега. Но дошав у седницу саборску видех да сам се преварио у рачуну, као Сомборци и Суботичани при избору свештеничког посланика: јер данас не беху на реду вериФикације, него избор потпредседника и перовођа, којом приликом уместо златоустих говора Грознога, Чобанића и попа Анђелића, чух само неке нумере при гласању и скрутинијуму, тако да ми је сва глава бучала од силних циФара и бројева, као кад сам некад у гимназији штудирао логаритме, па кад још одох у кавану да се разгалим од бројева, а оно КорнФајнови келнери сташе опет рачунати и то још много крупнијим циФрама, него што беху оне на сабору. Кад сам пошао кући нисам ни на путу био мкрнији, јер како дођох до ђерма карловачке капије, почеше неке цедуље да лепе на кола, а тако и у граду и на ћуприји, и кад стигох у Нови Сад беше на колима полепљених цедуља више него при гласању на сабору, те кад ме видеше пријатељи у Новом Саду, а с ни помислише, да је и мој Фијакер изабран у Карловцима за каквог год великог господина, јер беше на њему неких 12 цедуља, које су ми полепили које у Н. Саду, које на ћуприји, које у мајуру а које у Карловцима, тамо и натраг, ал ме је бар и послужио добро, јер је тако вешто прескочио одавде у Карловце, и из Карловаца у Н. Сад, као прота Бранковић из једнога кола у друго, т. ј. у тамо оно. Хвале по новинама тога Американца Едизона, што је измислио нских 150 проналазака. Ово баш није право, јер на што ми да идемо тако далеко, кад ми и код своје куће имамо људи, који су још много више измислили, него тај Американац. На пример, узмите само „Турски народ", шта је тај све измислио? Иа њега нико и не слави! Зар није он у току избора измислио, да Анђелић већ има изабраних 34 својих бирача, а на самом сабору да ће имати огромну већину? Зар он није измислио барут српске слоге и динамит српског споразумлења? Зар он није измислио копчу српског растројства? Зар он није измислио врлине Анђелићеве? Па шта је спрам свега тога Едизонов телеФОн, ФонограФ и електрична жељезница? „Шмарн" ! ТелеФОн је справа, којом се чује шта се негде у даљини говори, а „Турски народ" је справа, која чује и оно што се нигде и не говори. ФонограФ говори оно, што је пре тога неко говорио, а „Турски народ" говори и оно, што нико никад није ни казао. А место електричне жељезнице, које иду као намазане, измисли ) је „Турски народ* лажи, које су тако

исто масне и окрећу точкове цедог клерикално-реакционарно-мађаронско- швиндлерског апарата. За то манимо се ми Едизона, него држимо се ми „Турског народа", па ће он нама измислити још и много других проналазака, као: Регре<;иит тоћИе (његов програм), квадратуру круга (Грознов мандат), II и т игорино правило (Аца Зуб), камен мудрости (диспозициони фонд ), источни бисер (Јаша -еФенди) и многе друге амориканске и азијатске ствари, те ће рећи моћи: — • Едизоне, превазишао сам те ! Аб,

Опште помирење. Опет нека „Турска" тица, Неће јоште да мирује, Ударила нове жице: Хоће да нас п о м и р у ј е. Да п мири хоће н а р о д С џелатима своје среће Има л' црње ироније И лудости има л' веће ? Ох како би хитра лија С п и л и ћ и м а да се мири ! Гледај како црна с о в а Пред соколе руке шири! Гле к у р ј а к а питомога У јагњећој мекој кожи ! Т у р ч и н хоће с српском рајом Да се мири, да се сложи! к 0 проклети лицемери, Останите тамо где сте! У каљузи у којој сте И од сада сами лез'те! Мож'те душом и од сада По блату се вашем ваљат' Али даље нечастиви Немојте нас чисте каљат'! Аб.

У Ш К 0 л и. У ч и т е љ. Кажи ти мени, Аксентије, шта је више: 12 или 53? I) а к. Више је 12. У ч и т е љ. А како би то било, магарче један ? I) а к. Па молим, господине, мени каже мој отац да ће Анђелић бити патријар, јер је добио 12 гласова, а Стојковић само 53. У ч и т е љ. Чувај се, синко, те рачунице, јер је врло опасна! Аб.