Стармали

274

„стармали" број 34. за 1881,

Доеетке, наивноети и др. из дечијег света. (Продужеље.) Замерио неко маломе Винку (у Каменици) за што он својој матери и у онште старијима каже т и а не ви. 11а ја кажем њима ви — беше одговор Винков — кад су сви у соби; али кад је мати сама, онда јој не могу казати ви.

Шта сте данас учили у школи ? запита неко своје ђаче, које је ишло у немачку школу, — јер су живели у немачкој вароши. Данас смо учили лајати. Одговори мало ђаче са свим озбиљно. А шта је било; — учили су да певају неку немачку песму у којој има овај припев: ТЈп<1 <1аз Нип<11ет за§1; ^аи \ган, \Уаи, шаи, \гаи!

У 32 броју овог листа поткрала се погрешка. Она мала Зорка, којој је мати од милине рекла: „сине мој," питала је матер : Је-ли мати, а за што ти мени кажеш сине, кад ти ниси мушко? (А не као што тамо стоји: „кад ја нисам мушко?).

Ова иста Зорка, кад је на пијаци видела једног страног, необично одевеног човека, па кад су јој рекли да је то Бошњак, вртела је главом као неверни Тома. Тек кад су дошли кући рећи ће она : — Мати, оно није био Бошњак. Виднла сам ја добро. — А шта си видела ? — Имао је опанке на ногама.

Ова иста Зорка, која ^е имала старију сестру Кату, рече једном снуждено: -— Да, попа је казао да купите Кати хазис, а кад ћете купити Зорки хизис.

Мали Иван хтео је каткад малчицо да слаже. Али би му отац метуо онда прст на нос и рекао би му: Лажеш, Икане, познајем ти по носу. Лане у зиму тоциљао се Иван на леду. Тоциљајући се падне и разбиЈе нос, на коме је остала прилична модрица. Кад дође кући ту се таки досетише шта је, и запиташе га је-ли се тоциљао? — Е, ја би казао да нисам, али не могу. Јер сад ће отзц баш да позна по носу.

Било је већ девет сати у јутру, а деца још

нису добила своје млеко; јер је мати била у неком послу, па је и заборавила на њих. У соби је висио велик сат о зиду. А мали Стева загледао се у шеталицу, шта више и уво је о • кренуо према сату, према шеталици. — А шта ти то радиш, Стеване? запита га мати, која га сад истом опази. — Слушам шта шеталица говори. — А шта говори? — Све каже Фруш—тук, Фруш—тук.

П а б И р Ц И. I. Паметна жена. Сирота једна жена дође некоме лекару, пресомити рукав од своје хаљине и покаже му руку, рекавши укратко: „Испекла сам се". Лекар јој нареди: „Хладне облоге! а С тим се свршио њихов разговор. После неколико дана дође опет та жена лекару. и рече само: „Боље је!" — „Наставите облоге!" одговори лекар. — На скоро дође она опет и запита: „ПГга сам вам дужна?" — Лекар ће на то рећи: „0 ништа, драга госпо, ви сте најпаметнија жена, коју сам икад лечио." (Друге су, то јест, на широко и на дугачко нриповедале и гсвориле, а ова све укратко). 2. П с о в к а. Два се винколозића посваћају при пићу и стану један другог псовати и ружити; најпосле један рекне оном другоме: „Иди, мрзак си ми каочаша воде!" 3. Разбојник Кад су једанпут престављали у позоришту „Разбојиике" овако је ласкао неки младић једном црномањастом анђелчету: „Госноћице, и ви сте разбојник, јер присвајате туђа срца!

Да се лако заслужи 500 дуката. "ЧВ® У „Заста^и" препоручује у „Огласима" неки Коти своје капљицеза зубобољу н вели, да он даје ономе 500 дуката, ко још и по употреби тих капљица, има зубобољу. Препоручујемо свакоме, да на лак начин дође до 500 дуката. Сваки ко то жели може употребити те капљице, а како се ни на ове капљице шупаљ зуб неће испунити, адоказатине моженико да ли имајошбола или не, то нека рекне сваки да га још страшно боле и одмах ће му се платити 500 дуката, као што „оглас" уверава. Сутра дан нека опет тако ради н тако може продужити дотле, док- не напуни једно три вешкорпе дуката. Мудрић.