Стармали

282

„стармали" БРОј 35. ЗА 1881.

Најновије бачванске песме, I. Будим, Пешта, вешта па намешта. Познајем јој швалера и кера; У швалера вера ко у кера, Кера лаје, Пешта леба даје, II. Зелен ора, дебо хлад Љуби дико док си млад Љуби, љуби, — гледај, гледај, Само не уједај! III. Молим оца, молићу и стрица, Да ми даду дрвена колица Да посадим мога бангалоза, Да се мало ио срамоти воза. IV. Хвалила ее карловкиња млада Сад разумем шта је то парада, Банда свира, у уши те дира, Нове ноте, — ал за с т а р е проте. V. Што ме моја напопала нана, Да ја љубим наметник-Германа. И умрећу, љубити га нећу. Дај ми дику, — нећу наметнику. VI. ТТТто год има испод Тисе села, Сваком треба хиљаду амбрела. Киша иде и тамо и амо, Још ћеш искат', да ти амбрел дамо. VI. Ваше коло малено, Ал је само шарено. Наше има и гајдаша, Не зове се Јаша.

Бадава, погрешно је, Колико љубим и поштујем подпредседника нашег црквено-народног сабора, али морам признати да је у последњој седаици нешто погрешено. У извештајима сам читао да је г. кр. комесар у јавној седници замолио г. подпредседника Нику Максимовића, да му каже његову адресу, како би му мого јавити кад ће се сабор опет састати, — а овај је то пропустио да учини (бар није учинио у јавној седници у којој је и питан.) Ја држим да је то погрешка. И по дужности „ Стармалској" не могу преко ње ћутом да пређем. Стармали.

Песник — пророк, Из Пеште нам јављају, да се сада тамо појавио нов песник, који је уједно и пророк. А то није нико други него главом (и носом) познати госп. Пулски, Он бо је написао позоришну игру, која је већ и представљана у Пешти. Тој својој драми, првенцу своме, дао је име „Насео." Сак се сви чуде, одкуда је песник у напред знао да ће н а с е с т и. Бест из Беча. Опет један црни случај Регистрира варош наша Један човек пост'о жртвом Залогаја иаприкаша. У цигански сокак отш'о Тај залогај паприкаша. Дај доктора ! — Доктор дође, Али га је мртва нашо'. Није доста мртвом само Очитати оченаша. Треба мислит', шта нас учи Тај залогај паприкаша. Последње су речи биле На издаху друга наша: Ој Бечлије, браћо драга, Чува^јте се паприкаша! У Бечу Гаша. Народни обичаји на божик У српском народу има врло лепих обичаја, од којих Вук многе ни споменуо није: Тако н. пр. имају Срби о божићу обичај, да узму Флашу с вином, успу вина у чашу па онда то испију; ово се ч е с т о понавља, већином уз певање „Многаја љета" ; за тим домаћица донесе чорбу па онда и друга јела редом на «то, а при том обично не заборавља ни на печеко прасе; домаћин и остали гости ваде из чиније печење, узму нож и виљушку, исеку, па онда нож оставе а виљушку из леве руке пренесу у десну и ваде залогаје, па трпају у уота; домаћица је обично још пре ручка купила на пијаци целера и кромпира, па то исекла у једну чинију, па онда из враџбине прелила зирћетом и зејтином; ту смесу назива прост народ „салатом" и држи да ју је боље јести него тричну киселицу у божићни или ускршњи пост. По варошима се узму г још (на вересију) и неке такозване торте, које се једу поред „Фрише Фире" и других православних обичаја. Младићи и девојке (по варошима) говоре међу собом немачки и разбирају, кад ће бити „бал" или „кренцхен"; старији пак узимају вечити календар и у трипут прочитају кад излази термин којој „вексли". Има и других лепих обичаја о божићу, особито код наших м о м а к а, који се обично завршују лекарским „У18ит герег4итот". Скупио но народу Аб.