Стармали

„СТАРМАЛИ* БЖ>Ј 5. ЗА 1882.

Ћира. Ти се чудиш, Спиро, што је Герман ваљаног намесника Митрофана преместио из Беочина. Сиира. Да богме да се чудим Ћира. Не чуди се ни најмање. Под Германовим православијем премештају се и сами свеци. Ето у Тителу су преместили три Јерарха. — И то не у напред, него још један дан у натраг. А „Турски Нар." вели да је то „по уставу."

Ћира. Је ли истини да у Босни продају људе на цивилизацији, — хоћу рећи на лицитацији. Саира. Не знам брате, ал тако сам нешто и ја чуо. Ћира. Па верујеш ли ти томе. Сиира. Па што не би веровао. Та ја сам видио и овде код нас људи, који не чекају да их други прода, већ сами себе продају.

Епиграми, I. једном премишљалу. Питају те: куд си наг'о ? А ти само склапаш очи: „Ја бих радо поштен био, — Ал се бојим зло ћу проћи." Хеј, мој брале, кад поштење Дође до тог свраба, Онда га је канда већем Капарис'о — даба. II. 0 неком новинару. За некога новинара Беле: Жма дара. И ја велим, има, И то — од Маџара. III. Позориште београдско. Позоришна публика Пати од немара. Управа се за то стара Да бар у ње буде — Мара.

Још један сат — од оних, У 25. бр. „Беогр. Дневника" читамо ово : „Кварт варошки ставио је под истрагу познату блудницу, Драгу Петровића, за крађу сахата Јозефу Симоновићу, момку „ Генвралне Уније". Да не би ова девојка на правди страдала, молимо сл. полицију да се добро увери, је-ли баш она тај сат украла, пошто је још од лане познато, да сатови „Генералне Уније" и сами скачу у блудничке џепове.

Опет браћа Хрвати муте воду, „Што нисам давно, то јутрос рано..." каже једна стара песма, којој је рефрен „тик тик так, тик ти риктик так". Тако и ја нисам одавно већ читао, да браћа Хрвати дирају у живац наш, те ме одавно није ни заболело. Једва једанпут добих јутрос књигу „Ве1ка§е гиг ГИега^иг с1ег кгоаИзсћеп Уо1кброез1е", из које сам много што шта дознао, што ми пре није било познато или сам погрешно схватао. А биће да нисам ја сам, него и ти са мном заједно, драги читаоче. Ево чуј. Ти си држао, да је Максим ЦрнојевиЛ био Србин, исто тако и КраљевиЛ Марко и Косовски јунаци. Ал се вараш, драги читаоче, ти си са мном заједно насео. Горња књижица, коју је написао ирави чисти овејани Хрват, неки 8. 8Гп§ег, доказује начином још нечувеним, да су то све били прави Хрвати и да су песме о њима чисто хрватске. Он вели да в ип!;ег а11еп Уб1кегп, \те1сће Ма*епа1 ги ешег УоШзЉсћ^ип^ ћезЉеп, гИе Кгоа1;еп је<1епМ1б Ље ше1з<;е Аиззнзћ! гиг ЕеаИзхгипо; етез №а1;1опа1ероз ћаћеп. Б1езе Уо1кзерорае тг<1 аћег ећепзо тпе ћеј (1еп НеДепеп 111 1На<1е ип(1 0<1уззае аисћ 1)61 ипб 111 2\?е1 §гоззе Аћзсћп11;1е гегГаПеп: <1ег е1пе \\аг(1 с11е Тћа1;еп ип<1 Ег1ећп1ззе <1о8 Уо1кзћеИеп Магко Кга1јеУГс ћезш^еп, -\то§'е§еп Лег ап<1его АћзсћпН;!; <11е 1гаигј§е АЈМге аиС <1ет Атзе1ГеИе „ К озоуо ро1је в гит Се§:епз1;ап<1е зетег Ве1 ;гасћ1ш1§еп ћаћеп ЛигВо." Ето видите даклем, да је Ераљевић Марко, син Вукашинов, био прави Хрват; а што се оног другог тиче, то нам може на утеху служити: ми смо до сад држали, да смо ми Срби на Косову царство изгубили, а оно видите, нисмо ми то били, него Хрвати, из тога дакле сљедује, да наше царство још постоји, и то онако како га је Душан удесио. Сад слушајте ову паметеу логику Хрвата Зт^ега: Енглези су, вели, такође преводили хрватске песме и Јоћп Вошчт§; их је издао под насловом: „Зегухап рори1аг рое1гу". Даклем видите, Енглез је издао хрватске песме, под насловом „8ег*аап рое*;гу". Даље: Митрополит Стратимировић је неког Секача дао да о његовом трошку учи - хрватски ! И овај је после преводио хрватске народне песме и издао их под насловом: „ бегМзсће " 1ле<1ег ип<1 НеМеп^езап^е" Е глете сад само неблагодарног Секача! Митрополит Стратимировић га дао да о његовом трошку учи хрватски, и он преведе хрватске песме, а на књизи метнуо „ЗегМзсће 1ле<1ег у т. д. Тако даклем сад, драги читаоче, чуо си шта ти Хрват бт^ег вели и ваучи се од њега, Ти ћеш питати : А ко је тај 8 1 п § е г и како се крсти? Али: