Стармали

, СТАРЛ1АЛИ" БРОЈ 5. ЗА 1882.

39

па ја не бих принуђен био, да у заносном свираву тамбура или у брујању гајада заборављам, да сам сам на овом свету, кога код куће нико не чека, а овде у гостиони ужива у веселом друштву са својом браћом? 0 читаво бих краљевство, заједно са свим апаратом његовим, дао за једну жену !■' Оае задње речи мора бити да је гласно изговорио, јер га у тај мах његов пријатељ, Милан Црнић, ослови овим речима : А зар би се ти збиља женио, Војине? -1 „Ко ? ја ?" „Та да, ти !" „На послетку, за што и не бих ? Ти додуше ниси ожењен, али држим, да и ти против брака ништанемаш." .Ах, о томе нема ни разговора! Ја поштујем брак као сајуз двеју личности, које једаа другу узајамно воле и пошгују и био бих одма готов ступити фактично у брак, кад случајно не бих знао за толико примера, што ми и срце и душу испуњују страхом и ужасом, кад само и иомислим на тако што." „Ти свакако криво судиш. Твоја је вазца навика била, да из појединих случајева изводиш закључке на делину, по томе морају твоји закључци погрешни бити." „Али појединости сачињавају целину и с тога неће бити да ја баш тако јако неправо имам. Ево — и том приликом показа Милан руком на једног нладог човека, који је преко од њих за истим столом седео — узми пример од нашег пријатеља Еаменка Богића! Он је сад од неколико дана „распуштеник", а за што? Просто с тога, шго је као човек остао с нами мало дуже у друштву, па кад је пред зору дошао кући, није му хтела жена отворити врата, него се кроз прозор на њега бацила — „пеглајзем".*) Он као човек истави врата и уђе унутра, а жена му се, кад је ушао у собу, баци сад на њега папучом. Може ли се то трпети. Па хајде да се такав „атентат" само једанпут догодио — могао би се и опростити, али пошто Каменко чешће остаје у друштву, то се—разуме се — такве сцене чешће и догађале, па кад би он то мирно сносио, докле би онда дошао? Био би просто под женином папучом, а дотле се понизити не сме ни један свестан човек, и за то се Каменко морао оделити од своје жене." ,,Све да има Каменко и право — то је увек само један случа], који нимало не осуђује брак у опште." ,,Охо, нријашко мој ! Ако те не мрзи слушати, ја ћу ти такве „поједине" случајеве до зоре ређати. и с тога се ја погпуно слажем са оним Немцем, који је рекао: Х>Ге Еће Гз1 Ааз Сгга1) с1ег 1/Ге1>е. и То су назори, које човек радо слуша уз куцање чаша и веселим песнама. но који се нимало не подударају са истинским животом." „Па добро/ — одговори му Милан немарно — Ја нећу ни да покушам да те из твоје илузије ишчупам. Ја ти желим, да се што пре ожениш, па не саио да ти желии, него ћу ти и фактично помоћи да жељену мету достигнеш, само ако је теби воља." „Како да не, мили брате!" ускликну Војин гласом

пуним усхићења и радости. „Само да се једном опростим овог бећарског живота, па ћу ти до гроба бити благодаран, драги Милане!" „А зар ти се оваков живот не допада?" „Није баш да ми се не допада, аки тек држим, да Је много лепше, кад се две душе слију у једну, кад у божаственој хармонији ..." „Па је х,ан на другог бацају „пеглајзе" прекиде га Милан. „Ох Милане, ти си грозан!" карао га војин. „Но па красно и лепо! Ја ти нећу кварити вољу, него ћу све снаге употребити, да ти као веран пријатељ помогнем, да би ти што пре своју намеру ностигао, а после. . ." „ А. носле — прекиде га сад Војин — живећи у потпуној срећи и блаженству, па и ако би спољне прилике баш и нагониле по који облачак на иоје ведро чело исти би однах разгоешш сунце, што ће сјати из очију моје миле жене; а сваки уздах претворио би у најслађу сласт онај мед, што ћу га ја пити са усана моје љубе.' „Дивота! Ти си човек на свом месту. Мене си управо очарао твојим лепик назорима о сладостима брачнога живота, и ја бих сам био последњи човек кад неби на руку ишао. да твој идеал у животу оствариш!" „0 хвала ти пријатељу по сто пута!" уздахнуо је Војин. „А сада чуј, шта сам смислио." Војин примаче столицу ближе Милану и замоли га да тише говори, да не би и од других ко њихов говор чуо. Оно додуше остали су певали, а тамбураши су свирали, па се говор не чује, но тек опрезност није никад шкодљива, и за то Војину мора дати свако за право, што је од Милана тражио да овај

тише говори.

(Свршвће се.

*) Је-ли био и „штогл" у њему? — Аео није, то је већ олакшавајуЕе одстојатељство. Сд.

Анчица, матери Јели Мати, штаје то „Телефон" ? Е то је такова справа дете ноје, да кад у њу шта изговоримо, чујете чак на крају вароши. Кад је тако мати, онда је и тетка Јула „Телефон" јер чула сам ди отац више пута рече: само Јули ваља казати, па ће већ читава варош знати. Бранко Д вич.

Из Кикинде нам је и њихов дични посланик Стевица, залагао свој моћни уплив код министра Трефора у корист Анђелићеву. Он је рекао министру : Ако Анђелићу не помогнете да постане оно, што жели, он ће таки иступити из православне вере (о тшДјаг а кј(;6г.) (На то се сигурно министар уплашио, да је рекао : Боље сви остали Срби да иступе из вере, него овај једини. — И ово је један прилог за велику књигу, која ће кад тад пробити на свет, — а наслов ће јој бити „како се постаје српски Митронолит")

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.