Стармали

„СТА.РМАЛИ* БРОЈ 10. ЗА 1842.

жуборењем својим прииоведао сдаву Шајкаша и граничара за ову нашу државу? На што би онда арендатор титедске Еуарије своје труле даске уиотребљавао ? Да није Тисе чији би таласи онда тако беснили, кад какви немилн ветрови дувају? Ја се дакле одлучим да идем у те Тисине крајеве. Наручени за два сахата фиакер стиже акуратно у нолак пет оахата, ја седох на кола, пара звиждну и ја у — Еаћу. ћиру Бабина нисам видео, нити ми је друга каква непријатност пасирала, осим што у Вилову нисам могао добити ништа за јело. А најпосле била је ведика среда па и не шкоди мало постити, да покажем да имам дрквене свести, те да у своје време могу добити дишпензацију за жеиидбу. У Тителу је била така зима и мраз, да је и ииво било озебло, те смо га морали хладног пити, на против знам кад сам га лети на запари у Тителу пио, увек ми је било, као да пијем рускога чаја. У вече је пећ била тако хладна, да сам увијен у бунду направио онако Едисонским расположењем једаи врло важан проналазак. Проналазак је тај заиста врло важан по лекаре и болеснике. Кад су лекари ради да нареде којем болеснику хладне облоге на главу, на ако вода није доста хладна, а леда нема, онда је најбоље прислонити крпе на тителске фуруне, кад је напољу студено и хладно, те ће се крпе тако лепо разхладити, да би могао од њих сладолед правити. Премда би се и од родољубља неке тителске господе, особито прнликом саборских избора, такође дао сладолед правити, а то 1©Д1Жо Цртица из јужно-босанског устанка*) од Моје МедићаМало нас има, који смо били на „Тромеђи" т. ј. на ономе педљу земљу, гђе се састаје међа босанска, далматинска и хрватска; а лако би нас на прсте иребројио; који тамошње крајеве и онај народ скроз познајемо. За ово мало вијека никад онај крај није био онако знаменит и на ногама, као оно за вријеме јужно-босанског устанка. Чим дадоше абер прве пушке на Невесињу, непотраја дуго, кад ли се неколики јунади појавише у јужном крају поносне Босне са крсташ-Барјаком у руци: да буде дух народни, око себе да сакупе све но избор јунаке, те тако да сложним мишицама, потрзају ропске лапце, бЈеснило и тиранство турско докончају, а роду своме љеншу срећу и сјајну будућност уздигну. Кад је започело чаркање и нраво војевање, нијесу она села „на кордуну " мирна била. А иначе се нијесу „каури и радо гледали са својим комшијама особито од кад почеше изгонити неке остарјеле и скоро заборављене дугове. Е, кад је ратно вријеме, свак се својој глави боји; а није тријеба кињити се, нађе се доста беспослица, који СЕашта смишљају, те час ову, час ону лаж, уврзу у уши сељанима, који су и бсз тога жалосни и огорчени. И јесу она мјеста тај пут несретна била. Све чиле и здраве људе пограбили су у пјешаке и у „домобран" ; неке су оћерали с коњма к војсци; неки су морали ићи на даниште, — е

•) Нослато на расписану награду. У.)

би био згодан сурогат за воће, којег и оеако нема, јер је због ускршњих мразева воће и онако пропало. У Тителу и Перлезу грували су топови, баш као и г. 1848., сад је било због ускрса, а онда не знам из каквог је весеља то чињено. На ћуприји тителској сетио сам се онога обрштара, што је командовао ту Шајкаше на шајкама, кад је био мапевар, на ком је био присутан цар Фрања I. Цар је стајао на ћупрпји, која беше за шајке огворена, а ове су имале да деФилирају и прођу ћуприју. Покрај цара је стајао његов тумач. Обрштар видећи како једна шајка није добар правац узела, те ће крзнути о ћуприју, продере се онако по свом начину на капетана, који је командовао шајком: „Швенкуј шајку, капетане, б... ти твога !" Цар запита тумача: „ТУаз за§1 ег ?"— Тумач одговори:" —„Ег соттап<Злг1; зегћгзсћ." — Давно је то било, још у оно старо добро време, кад је шајкашки војник чувајући на брегу код барутане тителске стражу, лети прислањао пушку на зид, па се прућио у хладу па спава, а данас морају војници да чувају стражу на Мутњачи, кад су избори посланички, да не би народни бирачи прелазиди и долазили у Тител на избор. Баш се времена мењају! У Перлезу се састадох с многом браћом. 0 лепом српском дочеку мога брата ђуре и његове добре и лепе госпе нећу ни да говорим, јер то је приватна ствар и шта се тиче н. пр. читаоца у Далмацији и Зајечару шта сам ја у Перлезу ручао и до колико сам сахата поред мађаратског вина играо тако не оставише на миру никога, већ оно старада и дечурлије. Жалосна је и то храна и обрана, ако до тјеснаца дође. Кад је свјетац, скупљају се људи приЈе службе божје пред црквом ; а након ње пред крчмом, те ту „пије вино, ко има новаца, а ко нема, сједи код лонаца".. Тада се није ни о чем другом разговарало, већ о чети, о ратовању, што је ко чуо или запамтио. Једне неђеље, око попаснодоба мало, ногнаше се небом облачине, муње сијеваху и обасјаваху мрачну земљу; гром за громом орио се као да кани сав свијет затаманити. Разговор се брзо прекиде. Свак побјеже својој кући, да за рана и прије пљуска готови конак. За мали часак лину киша као из кабла. То је било око ђурђева дна. Кад је гођ тавна и кишовита ноћ била, није се ником дало спавати, јер су Турци пријетили да ће сва околна села похарати и попалити. и то ради тога, што је брат брату. граничар Бошњаку, на руку ишао. Те ноћи сам ђаво натента некаквог лудаију, те узбуни неколике куће у селу. Каза им да долази „ из млина " (са Уне) и да су Турци ударили на млинаре, потукли их до ноге, те док се мало одморе, да ће ударити на ову банду Клео им се да је тако, па најзад рече да је оставио и кљусе и товар доље, само да снасе своју главу. Тај глас оде кроза село, као да га је вјетар носио. За који час почеше и звона звонити на ларму. Нема оклијевања, нити станка више у кућама. Дјевојке траже оно прња и накита: јадне матере прикупљају дјечицу и бјеже с њоме у главицу, у шуми; мушкарци раде што од жива и хране уграбити. Све се дало на по-