Стармали

„СТАРМ1ЛИ" БРОЈ 10. ЗА 1882.

ишао и на тгреб какав иди на вашар да куии корито или обраницу. Не знам да ли тога похваледостојнога обичаја има и по другим местима у Угарској, те ако има, онда тамо људи ваљда и кад какав касир с касом побегне, а они веде: „отишао да се жени" ; или кад какав кадуђер заиђе да купи потписе на какву адресу, а они можда говоре : „иде да се жени" и т. д. Него мора бити да исти обичај и у Бугарској влада, јер кад је летос ишао бугарски кнез некуд на пут, говориде су жене и новине, да „иде да се жени", и већ су нашде кога и узима, а међутим до сада од сватова ништа. Него умал' нисам нешто заборавио! Добро кад сам се и сад сетио! А то је: умал' не заборавих да завршим ову шетњу !! Аб.

У ш т и п ц и. # Иа кажу да није истина, да су у шајкашком Сентивану ухватили два руска агента, а овамо ено пуно ђурђево (х Шајкашкој) Руса (Русина)! % ❖ * □ Те делегације мора бити да су врло богате, кад вдада хоће од њих да иште 24 мидијона у зајам! * Због онако незгодне здравице, што ју је Скобељев поред чаше воде наздравио, забрањује се у Аустро-Угарској од сада поред воде наздрављати. Кад је суђени данак освануо, затече сва околна села иуста, као да је каква тешка болезана све поморила. Цио боговетни дан није нам нико могао бесједу откинути из уста. Кад и кад чули смо рику топова и цик пушака. То нам је било све. Већ је и сунцу додијало гледати, гђе се крвца пуши из травице; скоро ће да зађе, а још гласника нема. Тек кад је густи мрак по земљи разастрво своја крила, почеше стизати. Ми им недадосмо ни одакнути, већих заопуцасмо, да нам казују какве добре гласе. Али тужан поглед њиховог мутног ока већ нас је немило срио; на оно мучање и намрштено лице такођер је свједочило, да су се одбранили злотвори крста и слободе. Нослије неколико дана састанем се ја с некијем својим пријатељем још од колијевке. Знајући да је и он био на бојишту, сврнућу у неку разговор и на то ново крвопролиће. Он се из почетка чинио невјешт, касније се вајкао; али то му све није помогло. Кад сам му такао у живац, пријеђе му чемерно осмијевање нреко лица, и он ми рече, да ће ми испричати све како је било, — али само не усмено, то дане тражим од њега,—он ће ми то све ставити на хартију, па немари, макар ја то стрпао иу „Стармалог". И ја други дан добих његову исповијест, која овако гласи: „Мили мој друже." Кадје већ твоја жеља, чути што о моме страдању, е послушај де! Са десетак сељанина склопим ти ја неки уговор, чим зачусмо да чета у петак на Кулен-Вакуф јуришати иамјерава. Тада смо углавили, о првом сутону — у чегвртак — састати се код моје куће и одмах кренути се на границу, те у чијем наслону или стану дочекати звијезду даницу. Ја ти задржим ципеле на

* & X Због онако грубијанског понашања учитеља ђорђа Богосава у Барјашу бира га Старчевићева странка за посланика на хрватском сабору и позива га, да уместо мандата понесе на сабор ону левчу због које се прославио. * * <5> У Београду је до сада било четири шаљива листа од најразличнијег правца. Да би била што већа збрка, појавио се сада и пети шаљиви лист „Брка". (Међу шаљиве у ужем смислу нисмо бројали и „Видело.") * _ * ^ Код нас свира војничка банда само на најотменијим забавама. (Па то се онда у Кривошијама целе зиме фино забављају). * * # 0 По најновијем званичном извештају има у Угарској 274 општине без школе и учитеља. — Па како би бидо, да се новац из дисиозиционога фонда, што се на кортешовање и денунцијанте троши употреби на подизање школа у овим кукавним општинама? (Ал најпосле, шта се то тиче „Стармалог".) Аб.

П у с л и ц е, Амил знам да значи скроб. А хоћете ли г. Амил-о донети Србији скроби или нове скорби, то ћемо скоро видети, (јер његови послови морају ићи рег I)шпр1). ј ногу, нрипашем пашњачу и задијем „ дугачки нож " и ре] волвер заогрнем очев ћурак, а на главу устакнем шуба! ру. 0 десно раме објесим „хајдучки штуц "; у џепове натрпам праха и олова, а срећом својом нагна ме мати, те справих но комад „овнујскога меса дебелога и погаче хљеба бијелога." Тај дан ромињала је киша све до пред мрак, а дан два нрије падала је, као да су се небеса стровалила. Ти знаш, какве су наше цесте (друмови), а какве су оне раздрте нутине, то не можеш вјеровати, већ да сам видиш. У речено доба сабра се моје друштво и пођосмо у име божије и у час добри. Нијесмо одмакли од куће, ласно би нас могао дозвати грлат човјек, аја већ иочех омишља ти: би ли се све то могло свршити и без мене! Срљајући тако ио оном мраку ударим носом о оштрљат камен, на мах саи просјекао кожу на ципели и мало нагулио кожу на угани. Кад бих натрапао на локвицу, било ми је као да ми ко зубе вади. Све сам се тјешио са бољиЈем, али кад закренусмо иреко некаква кукурузишта, тад је требовала и мени лопата — као и ономе, што се увалио у глиб, кад је силазио с небеса да се откопам. Ноге су ми упадале у нутра као да ме тишти клетва свега народа. Једва једну извучем и отресем већ је друга до глежња унутра. Непрестану сам се батргао ногама као удовац у колу. Срећом не потраја дуго. Доње увратине заграђене су живом оградом. Моја дружба нуди мене, да се први провучем. Хоће они да им ја крчим пута, али циц! нијесам ни ја ћорав. Прескаче један другар за другијем, али свакога чујеш гђе грди и тешко уздише; понајвише они, што су се изули да не поквасе обућу. Ја сам хтио проћи уз онога, што ми је предњачио, за то ни-