Стармали

„СТАРМАЛи" БРОЈ 10. ЗА 1882.

2. (Још паметнији). Ако је који прејурио 24. годину, а остао жив, гај Србин мора бити: од бриге сед, од чешкања по глави: Лелав, од притиска атмосфере (интереса): згурен — а сед, Аелае и згурен човек не сме се уписати у омладину. .§. 3. (Најпаметнији.) Сви други, т. ј. који су навршшш 24. годину, а немају више од 24 године, могу се састајати где год им је воља, могу претресати, што год им је воља, и могу продужити своје скупштине колико им је год воља« Нико их неће узнемиривати. Додатак. Ако сте већ ручали: наздравље! ако још нисте: желим добар апетит!

_„Бог и Хрвати", Ми Хрватски Хрвати у Хрватском Срему поздрављамо Хрватски Хрватске Хрвате у Хрватском Загребу хрватским поздравом: „Бог и Хрвати" ! У Хрватском Срему на Хрватски Ускрс године Хрватске 1882. Крешимир Донерветер, Хрватски Хрват.*) *) Ово је баш као оно: Јеси чула ти девојко! Кажи ти | твојој девојци, да она мојој девојци не каже : девојко! Јер моја девојка не трпи, да твоја девојка мојој девојцн каже : девојко ! Уредн.

Браћи Хрватима, Нашао се неки РезИ Гп§уез који доказује да нема Хрватске. А бивало је опет људи, који су доказивали да нема Србаља. На послетку ћемо још и сами посумњати да ли нас има. За то се мени чини, да је већ крајње време да начинимо пробу у томе питању, па да будемо и сами на чисто. Пробајмо да се споразумемо и здружимо, на ако нам то пође за руком, то ће бити најбољи знак, да нас има. А ако то ни сада нисмо кадри учинити, онда или нас нема или као да нас и нема, или можда боље да нас и нема. Стармали.

Радоска вест. Нашим светим оцима калуђерима, прогама, плебаношима, који би радо јели сира и у пост, —• а ипак своју душу да не огреше, — препоручујемо, да се одселе у Хинеску, — јер тамо се сад прави сир од сочиеа. (А ко зна, можда се прави од грашка: свињски карбонадла, од пасуља: телећи черег, од боба: печен ћурак. — Сад како је, да је; ал ие би згорег било да оду да виде. Још ако Хинези не мећу крваво стечена права иод куиус него на куаус, онда нека јаве и нама, па ћемо и ми тамо доћи.) Стармали.

Све под мање. Путујући с уја Митом, Био сам иод Велебитом. Идућ* радо ноћу шором Бивао сам иод надзором. Сортачив се с неким друсом Био сам и иод конкурсом. У том послу, — не баш драгом, Био сам и иод истрагом. Кумујући мајстор Стеви, Воз'о сам се иод арњеви. Куцајућ' се чашом малом, Био сам и иод асталом. Кад се венчах с фрајла Резом, Био сам и иод иревесом. Где сам сада? — траж'те лучом Сад сам, ево — иод иаиучом. Ашаврћ. Само весело! Уредник „Дар-мара" Љубомир Петровић у Београду, доноси у 12. бр. свога листа ово: „На знање: Усљед тога, што је мој лист други нравац узео, чуо сам, да су подплаћепа нека лица која ће ме ма где мучки цапасти. Ово чиним пажљивом надлежну власт а дотичним лицима велим, да ја од данас носим револвер, и ирви који ме ма где наиадне остаће — мртав! . . . Љ. ЛетровиК." Ваља знати, да је г. Љ. Петровић био до сада либералац, и још и у прошлом броју (11) „Дармара" доноси министра Чеду са великим ушима и назива дотичне „лоповима и нитковима, што просипају иљадама дуката за остварење Бонтуовско-чивутске идеје," а одмах у идућем (12) броју доноси карикатуру Ристићеву и изјављује да „од данас „Дар-мар" узима други правац" и да ће од сада „под засгавом часнијом и иоштенијом продужити борбу до краја." Мој, господине Петровићу, таквом карактеру не треба за убијање — револвер , ваш је карактер убијен већ самим вашим постунком, односно коњичким скоком и сопсгвеним признањем, да све што сте до сад говорили и писали ннје било „ часно и иоштено," него велите, да ћете од сада тек под таквом се заставом борити. Нек вам је сретно ! Које заплакало искочило. Шумадинац.

Танталове муке. Неки учитељ исприча у школи својим ученицима причу о Танталу и питаше тада своје ученике за сличне нримере из живота. „Дакле Драгутине" рече једноме ђаку : „шта би за тебе на пример биле Танталове муке?" и Кад би војници с музиком овуда прошли а ја не бих смео на прозор да их гледам рече Драгутин.