Стармали

„стармади " Б рој 12. за 1882.

Гроф ђула. (Ову му је оду нанисао мађарскн лист ,,В6г8вгет Јапко.") У гроф ђуле глави негда Зазујао мисли рој, И он звекну мамузама И накриви шешир свој. „Сад је моја влада, — луд бих човек био Том приликом кад се не бих прославио. Морам окупират, Не би л' славе стеко ..." И тако је учинио Као што је рек'о. Мало кашње, а гроф исти (Чему нико нек с' не диви) Замисли се, замисли се, Али шешир не накриви. „А ратос ти Босне у скупом оквиру! Боље да смо дома седели па миру. Овај ће нас дефицит Завести далеко." Па тако ј' и било Еао што је рек'о. Али време иде, Не зпа стајат' с миром! Гроф већ не зна ни сам Како ће с шеширом. „Игату милпјуне, - огс1о§ас1.(а, друже! Ал куд оде јуне, нек иде и уже. Па нек им се даду, Ја их нисам стеко," И тако је гласао Као гато је рек'о. Шта је опет сада; Шта то опет значи ? Гроф дубоко шешир На чело навлачи. „Траљави изгледи, — на добро не слуте; Добро ј' мени тражит' у Теребеш путе, Од така пазара Бити подалеко." — И тако је учинио Као што је рек'о.

Носи ПЛОД. Учител. световаше лењог ђака овако: Дрво које не поси плода посече се и на ватру се мете. За то ти опет велим: ако се у младости својој не трудиш и не учиш, неће бити од тебе ништа. Нећеш бити никоме мио, јер нећеш носи ти плода, још се могу добити сви бројевн „

На то други неки ђак подиже руку и рече: Госнодине, он већ носи плод. Учитељ. Е да! Ћак. Јесте господипе, јуче је носио пуну котарицу трешања на пијацу.

Шта су сузе. Једна апотекарка желила је нову свилену хаљину. А кад јој муж, апотекар, рече: Не треба ти, јер имаш већ три свилене хаљине! онда она удари у плач, надајући се, да ће тиме свога мужа омекшати. Али апотекар јој овако одговори: „Окај се, жено, суза; сузе су најизлишнија течност на свету. Нису ама баш ни за шга. Ја сам их анилизирао. У њима има нешто мало фосфорокисела креча и малчице натроновог хлорида, остало је сама чиста вода. Десет унција суза да ми наплачеш то још пе вреди пи луле дуваиа — и жена обриса еузе, — јер виде да не помажу.

Срца и рибе, (I I. В!) Срца су каб рибе; Рибе су каб срцз, Тај се стари закон Њпсад не отрца. Што ј' велико страда Кад у мрежу уђе; Што је мало то се Кроз мрежу провуче. НБубнуотека, „Сркчегова иошта. г. Ник. ПиколајевиЛ. Велика вам хвала наоиоме, и жао нам што не можемо употребити једно због величине, а друго због текста који није за децу. Надамо се још ком и то према овом." (Уредништво захваљује великом хвалом на ономе, што не може уиотребити; и нада сејоги чему ирема томе, т. ј. што се неКе моИи уиотребити због величине, или због текста који није за децу.)

Један српски лист добио је допис, који се овако ночиње: „Човек живећи у овом безконечном свету, или из' не могућства или из' могућства, али нехтејући, или ако и хтејући тога у тој жељи и нестане, те пе може обићи цео свет и у њему разне крајеве како из' гледају видети, и сњима се упознати то су пак и постали разни Описи, појединих места од појединих људи, — којим у познавају оне који то место не знају, те тиме данас, и ми смо у неколико иса онима местима у којима до данас наша нога нијо дошла ја пак знајући да сваком наше место није познато . . побуђен налазим се, из' више у зрока нри данашњој Шармалог" од п ~очеткаГдо данас.