Стармали

„Стармали" лзлази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња. 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Црну Гору ■ друге храјеве 10, — 5, — 2 1 / а динара. — Власник и одговорнн уредиик Зиај-Јован Јовановић.; главни сарадннк АбуЕ&зем. Издаје штамЕ »ржј» А. ПајевиКау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (1»г. Ј. Јиуаиоујс, УГЈен IX. ТОаћгт&ег^гавзе 9.) — Претплата и све што се тиче администрације, штамиарији А. ПајевиЕа у Иовом Саду.

Зар

ни то

Давно је већ реко посматралац умни: „Ти морага бити накован, ил маљ!" — Срам је што све до сад Изреку ову Нити мога човек, Нити народ који Утерат' у лаж. И кад се деси народ, који викне: „Ја неЉ) да, сам ни једно ни друго!" Худога доба, јаој, сусретне га смеј, Велећ' му: Ти си И једно и друго, Ал ипак свој. — Наковањ вечно свој, На груди својих муци ; И маљ си, самосвој Али у туђој руци. Трпећи душом саде Наковања тога јаде, ,, И бројећ' маља тога Ударе многе, Питам: Зар ни то неће Искресат' искру слоге? ... Ј.

Шетња по Новом Оаду. схн. Библија нас уверава, драге читатељке , да су на дан Духова у старо време падади с неба ватрени /е,'■ици. који су се но земљи рагаирили. Онда још није било хрватског и мађарског сабора, ни]е било новосадских пиљарица, нити је Сардув онда још свога преводиоца Косту Христића ни Гарашанина имао, дакле огненн језици били су у оно време са свим нешто

ново и чудо невиђено. Исто тако не беше ни другог ,,Видела * осим онога, што га је бог раширио по васелени, да неби свет блудио по мраку, те да не би слеп код очију наишао у помрчини на каквог Бонтува и с њиме се у шпекулације упуштао. У то древно доба замењивали су још арханђелски огњени мачеви жандарске тесаке, којима београдски минисгри уливају публици чуство ц укус за драмску уметност. Бару-г V оно доба такође још није био измигиљен, јер се Милан Грозни, који уме вешго да измишљава, још онда ни родио није, те му у књизи судбе још не беше записано, да ће кадгод постати председник општине карловачке. Чивути у оно доба још нису градиди жељезнице, као данас Штрусберг и Бонту, него су моради с Мојсијем жшке да иду кроз пустињу и кроз шумс египатске, где су се без сумње хранили жиром, као и данас што живе од жира (и вексле). ЈТ.етролеума такође не беше још у оно време, ади уља је било доста и онда, као и данас што имаде, као што се може сваки уверити и код многих калу/јера. Телеграфа тако исто нису још имали, те тадашњи сол габирови не могаху да јављају у Пешту, (кад какве босанс-ке просијаке затворе), да су ухапсили какве руске агенте. Нису имали ни иарних машина за вршење, те су се хранили корењем и препедицама, ал како је.-даорење мало крви, а препедице мало брашна ' данале, - тб су људи били мирне и благе нарави, те с тога онда и не беше МаЈјара, јер су Чивути задржавали своја права имена, нису их помађаривали. Ни пароброда није онда још било, дакле ни бифтека, и онда дакле нису људи због мале порције гладовали за скупе своје новце. Исто тако не беше у оно непросвећено време ни новина, дакле ни огласа на ана теринску воду и на Виљемов крв чистећи теј, ал' су ипак стари наши имали чистија уста, и чистију крв, него ли њихови данашњи потомци, што чивутске огласе штудирају. У оно мрачно доба не беше ни осветлења гасом, те с тога онда није могао бечки ринг1 театор са 500 људи да изгоре, него су глупаци у