Стармали

„ С т АР м А ј Ј и* број 1л. за 1882.

115

„ништа ", и кад прорачунамо, шта Панчевди при из борима посланика на мађарски сабор раде онда ћемо увидети, да су они заиста нихилисте. Футожани дању продају купус, а у вече купују пиво код честитога брата Јоце ; поред осталих привилегија нмају они и своју футошку скеду и привилегију, да могу пешке ићи у Нови. Сад. У Футогу се родио и онај јупак, што је г. 1866. трчао од Кенигреца па све на душек до Футога, и у трчању (кад је непријатељ вијао) викао: „Подрж' боже овако до Футога! Бечкеречани седе на Бегеју па пецају рибу; Бечкеречанке пак — као што ја себи представљам и у кујну иду у свиленој хаљини са шлепом, а француске ромапе носе и у цркву уместо зборника. Иначе су сви Иштоцијеви ученици и чувају се талмудових пристадица. Београђани седе све по двојица у каванама и један с другим нешто шапућу, изгледа као да политизирају, али не смеду велегласно, да их пе би чуо који жандар или колега му министар; резултат је таквог договарања оснивање нове партаје и покретање новога листа, те с тога и имају толико листова, колико столица у каванама. Загреичане представљам себи са опернгукерима управљеним на Босну и са бројапицама у руци како јуре да се уписују у друштво св. Јеролина и како пред спавање читају Штросмајерову окружницу и штудираЈу, чије још прозоре нису стаклари ове гсдине опраљали. Добро, добро, рећи ће когод, и запитаће ме: То је та коју је др. Сг вић лечио, па му се већ досадило, те јој једном рече: Јесте чули госпо више ме немојте звати, јер Вама непоможе цела апотека. Него узмите Ви мотику у руке, па конајте, засучите Ваше ручице, па месите лебац и перите кошуље, — а мене оставите другим, сувљим болесницима. „Дедер Мито, рекох кочијашу, „лупај на оном посљедњем прозору, кажи да сам ја из . . те молим, да ме приме, да се до ујутру мало одморим." Оде Мита и закуца на прозору. Чујем ја на колима, де се пита „ко је?" Мита одговори као што сам наручио. „Добро", беше одговор, и свећа засија у соби. Баш стаде избијати једанајест сахати. Дође Мита и седне на кола, чекајући да се капија отвори. Чекали смо један четврт, други четврт. Нема никог, капија ћути као заливена. „Мито! Сиђи доле и види, шта је, као да нема свеће у соби." Сиђе се кочијаш и рече ми да нема свеће. „А ти закуцај још!" Мита закуца, али одговера нема. Ја сам изгубио стрпљење, јер неправо ми би, зашто дамеодбије. Тауневољи прими човек туђина под кров свој а овде поп, који приповеда хришћанске добродетељи, одбија свога брата у Христу. Сиђем се с кола, кажем кочијашу, да тера за мном те закуцам на прозор бирташки. Нема одговора, на дру-

Што ти идеш тако далеко ? Него реци ти нама како ти себи представљаш Новосађане? Новосађани кувају ручак, перу и пеглају кошуље, љуљају децу, шију дугмета— а Новосађанке играју „фрише фире" и чисте (својим шлеповима) променаду. * * Као што рекох ја се о овом свему нисам уверио, него то само тако себи представљам, а како је у истини, то не знам; можда је баш са свим иротивно, т. ј. можда Ћечкеречани имају своје застуиаше, а Вршчани пецају у Бегеју рибу; можда Футожани опијају госге, а Сентомашани продају купус; можда се Каменчани уписују у друштво св. Јеролима, а Загреичани се поносе својом паробродском станицом; можда Панчевци политизирају о Бизмарку и кедиву, а Еарловчани су можда нихилисте и т. д,, — можда се ја дакле варам и за то нека ми нико не замери, јер ја не пишем ово за „Бедекера", него за „Стармали." Аб.

У Ш Т И П Ц И. □ Даје се на знање, да ианчевачка читаоница не држи „Стармалога", а карловачка држи два егземилара. (ТМожда су се Нанчевци нашли увређени, што „Стармали" тако често Еарловчанима ово или оно пребацује н. пр. избор општипског председника, избор посланика, овације Герману и т. д.). * * * §. Кажу да је п. . к. . у Локу добио нов црвен — колан.

ги. нема, на трећи, на четврти, нема ништа; на други прозор, на трећи, „но ко је?" беше одговор. „Страни људи, отворите капију", рекох. „Ома." Капија се отвори и уђемо у нутра. Мита изпрегне коња и одведе га у шталу, а ја у бунди хајд у бирцуз. У бирцузу лежи вандрокаш на асталу и кад се унесе свећа, а он ти се малко издиже, те онако пијан као што је био запева песму, коју сам овако запамтио : ТЈпс! а1з <Не ЗсћпеМег Тзематтеп лтагеп, 1)а \тоШе1! кје аисћ Ђапгеп; 1)а 1апг1еп Љгег пешшд, Хеишиа1 ћиш1ег1 пеипшкЈпеипг^ АиГ етег КасМкрЉ 'ЛгаиГ. ХЈпс! а1в §1е аиз^е^апг! ћаћеп, Ба луо111еп з!е аисћ 1гткеп ; 1)а к'шкед Шгег пешт§, Кеипта! ћипЛег!; пеиттЛпешшд Аи§ е1пет Кп^егћи!; 'гаиз. Српски би се та песма могла од прилике овако певати : И кад се шнајце скупише, Хтеше и играти; И тада заиграше: Стотиница девет и деведесет девет, На вршку иглице. *