Стармали

„Стармади" цзлази трипут месечно. Годишља деиа 4 ф . — погодишња. 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Црну Гору и друге крајеве 10, — 5, — 2 1 / 3 динара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; главнн сарадник Абуказем. Издаје штам■трија А ПајевиКау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику <Г»г. Ј. Јоуаноујс, МЧеп IX. \Уа1|Г1пеегв<га83е 9.) — Претндата исве што се тиче администрације, штамиаријн А. ПајевиКа у Новом Саду.

Сви штују твоје врлине јуначке, Њих дрска рука избрисати неће Иа новеснице крвавијех дана, Што нрегли бити темељ наше среће.

ХРВАТОВИћУ, (кад је постао министром). И ја те видим, где сам ти се над'о, — Не сад, већ онда, кад си јоште страд'о. Видим те, где сам видети те хтео, — А сад бих вол'о, кад би ћутат' смео.

Гоњен си био после врлих дела; То те је дигло у срцима нашим, И куд те гонба отерати могла. Кад са то мислим, ја се чисто плашим. Твоји су венци још у нашој руци, Али су твоји, ма да хуке не ма; И песма што те поздравити хтела, Она је жива, ма да с' чини нема.

Неке се речи намећу ми тузи, А те су речи: „недоба", „недрузи". И ако се с виса може видет' чисто, Што многи виде, и ти видиш исто. Многе ћеш чути у пењању своме Како су ради новом месту твоме! И ја бих хтео — — ал те прво питам Смем ли, ох смем ли, да ти то честитам? Један Србин.

Шетња по Новом Саду. СХ1У.

II а нека ми каже ко, да нема целисходности на свету! Има је, има, све је то преблаги творац мудро удесио и свака тварчица, сваки догађај на свету има своју цељ — само треба ми да је испитујемо, пак ћемо је увек паћи и уверити се, да на свету излишних створења и догађаја нема. На пример. Муву је бог за то створио, да ленштинама неда спавати, него им свира око ушију, голица их по ноС У> пецка их по челу и секира их дотле, док не скоче на ноге, те зграбе секиру да цепају дрва или док не стану окрећати ветрењачу или чистити пијацу и уопште „правити движеније", те тако га се опда муве парасе. Вашке су створене да бн наше госпође и бео-

градске социјалисте могле рукавице носити ; осим тога и због тога, да би министри финанције могли свој таленат у измишљавању нових пореза у што већој мери развити, да би имао ко новосадске докторе по ајмашким и јовановским сокацима нападати, и да би имао ко познату песму: „Славо-Србом штрик о врат" певати. Магарац је створен, да би се имали из чега пергаменти за докторске дипломе неких турсвнх уредника правити. Човек је створен, да би имао ко порцију плаћати и „Отмен свет" читати; осим тога да није човека, ко би онда на сентомашку чарду свртао и ко би барут и митрељезе исмислио? Да није човек сгворен,