Стармали

138

Шетња по Новом Саду. СХУ1. Врло је рђаво радила наша варошка власт, што је попис становништва дала правити усред зиме, па нам је варош проглашена за „ затворепу ," те сад плаћамо потрошарину на сваки пар пилића, јагањаца и мачака, што се кроз варошке капије унесу. Много би боље бизо, да је попис сада усред лета прављен, јер сад неби нанми да Нови Сад има преко 20.000 душа (који је број нуждан па да се варош прогласи за ж затворену"), јер прво и прво сада су 1}аци и ирофесори (особито неки са мађарске гимназије) расшуштени, те се поразилазили из наше вароши; осим тога многи нежни мужеви отправише своје миле женице у илиџе; чиновници, који су дефраудирали касе, такође се не броје више у новосадске грађане ; неки уредници сваки час сј у Карловцима и у Пешти, те их пописна комисија хако исто неби нашла код куће; многе су се госиођице међутим удале и одвеле на страну и т. д. све је то учинило, да је број новосадских становника много мањи од 20.000, те као што сам изволео рећи, да је попис сада прављен место усред зиме, кад мора сваки да седи код куће у топлој соби, те од дуга времена да 'броји новце и сече купоне, били би лепо поштеђени од упоређења наше вароши са Пештом, Дебрецином, Папом и другим светским варошима, и не би нам натоварили на леђа нотрошарину. Но можда су наша варошка госћода одређујући време, кад ће се попис становништва правити, имали на уму општи физички закон, да хладноИа стеже, те су мислила, да ће и број варошких становника бити у зиму ман>и. Оно истина ми се у зиму сви згрчимо Изгубљен Миндунг, (Петинити догађај из солдачког живота Ганре Бачванина канонера.) Немогу нронустити, а да не рекнем јошт коју из милог ми живота канонирског, и као што ће вам свима поз" нато бити да сам код градског топништва у 0. у шаржи капларској служио, имао сам у такоз ваној мојој соби и у мом цугу, једнога момка но имену Гавра родом иеГСт . у Бачкој. Једном седим ја и премишљам какову ћу заповест да издам; мислио сам баш [онако што горонадно наредити? јер баш тај дан добисмо од некуд нека 3 регрута, ћифте, па да их таки с ночетка унознам са солдачким животом, наредим да исти имају авлију почистити. Баш када сам ову заповест издао, али ево ти предаме гореречени Гавра, нружи ми неко писмо и рече: — Бите их гехорсамст, Господин каплар, да ми узајмите 5. кр. да ношаљем нисмо ово кући. Љубопитство недаде ми мира и запитам Гавру, коме ? и шта нише ? — Ето па читајте. Отворим писмо и стадо читати следеће. „Писано писмо 18 ,-те год. и 15 мар га баш у нонеде,

од хладноће и мањи смо, али то ништа не смета министру финанције да од нас прима потрошарину и по • рез, а друго онај физички закон смањивања не важи ни мало за норез и за друге дације, јер ове не може ни највећа зима да смањи, премда морамо и то признати, да на северном иолу, где је највећа хладноћа, нема никакве иорције, и да северни медведи не плаћају никакав „ајнкоменштајер", нити конзум на каву и теј (који би њима били тако нужни) а ни на карте ни иначе на документе какве не плаћају никакве штемпларине. С тога се ваљда људи тако и заузимају да дођу на северни пол, те шиљу тамо разне експедиције, које се прославе тиме, што им лађа. пропадне у ■Х)ним сантама леда, које су они изнашли и високозвучним именима крстили. (Сад умољавам штоване читаоце да се мало претрпе, па ћу онда наставити, јер баш овај час дође „верглаш" те ми тако ларма око ушију, да ништа не чујем шта пишем.Ј . . . Сад кад сам ово довде за „Стармалог" написао чисто ми се учинило да пишем надгробно слово, тако је шаљиво, ал' ми уједно пада на памет и то, да у надгробеом слову ваља на послетку да дођу речи од утехе рањеним срцима својте и свију оних, којих се жалост дотична тиче. Па тако ћу и ја према том реторском пропису да покушам поштоване слушаоце и све оне, којих се новоуведена потрошарина тиче, да утешим. Говорници нас у надгробном слову обично теше тиме, што нас уверавају, да ћемо на другом свету с покојником се онет састати и да на оном свету нема жалости и несреће, као на овој земаљској „јудоли плачевној". С тога и ја вас, штовани читатељи, умољавам да не тужите тако због потрошарине, јер кад умремо отићи ћемо у бољи свет, где оник. — Црво поздрављам Лалу и Даду, и нека ми нишу шта ради онај Чилаш и Мрков што сло их у Кули на вашару купили, понда ноздрављам моју сестру Јуцу а шта ради она крава што смо је лане терали на вашар, понда јел се опрасила она црна крмача што је лане појела 2 пакле машине, а како оне овце што смо их наменили за сватове, кад кући дођем, — јел јошт наш кума Штева биров, — а онај Белов од Ча Оимине веле, што сам га укро са салаша, шта ради, понда како сви моји познати живу иишем и поздрављам све који само за моје здравље упитају. Мили Мој Лало и слатка Дадо, ако волете мене ваше дете а ви гледајте штаћете, јуче ми се догоди невоља, еј! и да бог да срећно прођем, јуче кад смо са екзерцира кући долазили, треви ми се малер и изгубим од једног топа проклети „Миндунг" — па сад ако неплатим шта кошта, послаћеду ме на три месеца у гарнизон-арест — Зато: смилујте се на мене вашег јединца и пошљитеми 50. сребра да иснлатим што сам изгубио — и да се сачувам од велике невоље која ми се на главу попела. Сотии јесам ваш Син Гавра с. р. канонир." Видих шта пише, и познавајући Гавру, знао сам да је намерио да на лукави начин од својих родитеља искамчи поваца, и зато рекох му да немам ни ио феника.