Стармали

146 „ СТАРМАЛИ" Б1 Шетња по Новом Оаду. СХУИ. Столари у Новом Саду у великом су иослу и не могу да насмажу. Сви су заузети око оправљања к}ћних арагова, што су их нрошле недеље господа одборници и родољубиви скупитељи изобијали, купећи добровољне прилоге на разне дељи, којима су немили случајеви повода дали, као на пострадале Вршчане, ногореле Приједорчане и мађарске списатеље и умет нике, који су нашу варош походили. Њих човек заиста сажаљевати мора, т. ј. пострадале Вршчане и Приједорчане, и за то нека је благословена свака крајцара, коју смо им у невољи нружили не желећи да нам кадгод враге ову љубав, али о мађарским уредницима и уметницима уверени смо, да ће нам умети захвалита на лепоме и сјајноме дочеку, на који смо потрошили пет пута више, него на погореле ГГриједорчане и невољнике у Вршцу, а ту захвалност приметићемо пре свега у „Пестер Лојду" и „Пешти Наплову", чије смо заступнике такођер сјајно дочекали и угостили, јер ће и они тако исто сјајно дочекати наше људе, кад им у Пешту оду и на сабору коју добру реч о Србима рекну. О.зда ће „Лојд* и „Наплов" да нропрате говорењихове коментаром, у ком ће се разјаснити онима, који Србе само из „Кикерикија" познају, да су то жеље оиих истих Срба, који у дољним крајевима Угарске са Мађарима сложно и у љубави живот проводе, па су и госте мађарске сложно и заједничким трудом и трошком лепо и гостољубиво дочекали и онда ће те новине господи министрима и саборској већини саветовати и представити, да би много леише било, кад би се тај народ заш® ддаршс. Успомене из милитарске крајине. Покупио их Арон. 1. У Тителу у кафани код Шајкаша седили су једно носле подне за столом Филип Бајазитов, Филип Маринков и Филин Гаварић, сва тројица лаћмани. Картали су се фарбла. За тим истим столом седео је друг њин Тоша Т. такође лаћман и пијуцкајући вина, гледао је карташе, засмејавајући их својим досеткама и својим здравим хумором. У неко доба ступи трговац један са стране у кафану, јави се господи официрима и изађе у ходник, да нареди себи собу. Мало час а за њим се диже и лаћман Тоша Т . . . . и нашавШи се с трговцем, нрикаже му се и запита га за његово честно име и одкуда је. Овај му се легитимира, назначив своје име и да је трговачким иослом из Велика Бечкерека амо дошао. „Драги господине", рече Тоша Т . . . трговцу. „ја би Вас молио да ми учините неку љубав; видим по Вама да сте човек на свом месту и да волете шалу. Ја сам рад да направимо мало сиеја у кафани." „Драге воље господине, но којим путем ви то мислите?" одговори Бечкеречанин. Тада лаћман Тоша шапутајући стаде трговцу нешто

18. ЗА 1882.

добио љубављу и равноправношћу, па би нам био и онда сложан с нама, кад би дошло до каквих озбиљних славолука и ватромета и до каквих озбиљнијих топова, него што су новосадске праигије при дочеку биле ! То ће можда тако бити, А можда и не! Утеха је што „Стармали" 0 том сањат' сме. Међутим жив је „Пестер Лојд", а живје и „1Гешти напло", а живи смо и ми, па ћемо видети! Данас кад ове редове пишем пада св. Прокоиије. А то је светац, који забрањује нашим људима радити. Људи седе по бирцузима па од дуга времена пи}уцкају, а жене седе пред кућама око шарампова, па претресају Сајмурове планове и Гренвиљеву политику и рачунају кад ће бити госпојинске покладе и свети Мрата. Гледећи их тако како бадавадишу сетих се речи покојнога старине Мите Ракића са салата, који ми једне године рече: „Ето, била прво недеља, па сутра дан заветни дан, преко сутра св. Прокопије — све дани кад се не ради — а четврти дан иаде лед и погуче ми све, тако да сам имао 2000 фор. штете!" Мита је био прост човек, алп разборит старац, паор али увиђаван. Ја сам се више пута запитао : А од куда то, да баш иаор мора да светкује и оне дане, који иису црвеном бојом штампани у календару? Од куда баш иаор, који може због тог једног дана — ако не уграби да уради, а сутра дан удари непогода — да тотално пропадне, од куда — велим — да баш само он мора да даогуби, а други сталежи, којима целе гоговорити, на, које се овај грохотом насмеје, драсећи се за трбух. Једва могаше нроговорити: „Али ако се разсрде, па ме позог.у на мејдан, шта онда ?" „Небојте се," рече лаћман Тоша, „нисмо ми још тако далеко у култури напредовали као неки будући посланици одгодине 1882. на угарском сабору, који се за сваку маленкост из празних пиштоља на смрт и живот туку. Ми смо још дивјаци. Незнамо ми ту напредну установу, ми имамо тек )8б2. годину. У осталом ја нримам сву одговорносг на себе. Кад је Тоша Т. трговца задобио, врати се у кафану и седе на своје старо мес/го. Један четврт часа за тим уђе и тргован 1 јави се господи официрима и сгаде иза леђа лаћмана Филигга Бајазитова, гледајући му у карте. Једва једном рече трговац карташима. „Господо, извините моју неучтивост, али ја Вас морам нешто запитати." „Па изволте, одговори Филип Маринковић, „ако знамо, казаћемо Вам." „Вама тро.јици господо, мора бити да је име Филип и никако другчије," нроговори трговац загушујући свој смеј. Филип Маринков остави карте на. стол, па унрапив свој оштри сол дачки ноглед на трговца, рече * „А одкуд Ви то судите, молићу V"