Стармали

166

„стармали" врој 21. за 1882.

цају летве, баш као оно кад штуцер гура велику ногу у тесеу ципелу. Па шга да се ради с толиком бербом?" Пре свега наравно, треба платити лањску и преклањску порцију, да човеку не долазе у кући они људи, које кад види три годинедана нема среке. За тим, ако је ко Чивутину дужан, треба да му врати и капитал и интерес до последњег парића, па да се цело село закуне „на сред села код крста црвена, пред иконом пред светим Николом" да од Чивута неће више никад зајма ни капаре примаги (ма плеве јели, и они и Чивути:) — и свети Никола ће таки ново чудо учинити, сви ће се Чивути из тога села иселити, и онда ћемо тек казати, да је то била сретна година. За тим треба таки на „Стармали" претплатити, и то на три године у напред, (а ако је ко дужан, и на три године у натраг). Ја се не могу упустити у опширно разлагање, како да се обилна летина и плодови од ове године што боље употребе, али свакако греба преко свега: Оставити још толико пшенице на страну, да можемо посути миле госте, ако нам дођу, н. нр. равноправност, споразум са другим народностима, коју корисну српску књигу, народно позориште и т. д. Треба оставити толико зоби на страну, да нас коњи наши могу извући из сваког блата. Треба оставити и неколико џакова проје на страну. (Злу не требала!) Треба оставити и нешто кукуруза на страну, јер може скоро доћи време да ћемо нашим одметницима судити, и онда ће им требати кукуруза, — да на њему клече. Треба оставити и по нешто брашна на страну, јер може доћи потреба да се у Карловцима зида каква велика брашнара, даклем нека се и за то нађе. И кад се то буде све тако лепо и мудро разделило и расположило, онда тек може доћи на ред велика девојка, са предлогом да јој се купи свилена аљина, или зла ан брош или дугачак курјук, или ципеле са петом од по рифа. Ни те предлоге не треба о»дбити, него их треба озбиљно испитати, и једно дветри године дана о томе промишљати.

Оће Тител да се помађари! Тител је главно место у Шајкашкој лежи баш уз брдо Книћевац. Име то носи ово брдо од ђенерала Стевана Книћаннна, борца за слободу. Ту се близу борио и Јанча капетан, који је погинуо седећи на топу. Шајкаши су увек [били светла образа, гинули су весело за цара и род свој. То им признају и непријатељи њихови. * Читам данас у „РезИ Блг1ар"-у, то су неке мађарске новине, што их уређују Чивути а држе српске читаонице, како је то „радосна појава, што

у Тителу за тако кратко време мађаризација тако лепо напредује." Даље вели тај „Пешти Свињлап", како до пре 7 година нико у Тителу није знао мађарски осим „јарашбирова" и гостионичара у главпој гостионици, но и овај је слабо знао, а сад већ и мађарско позориште може у Тителу да даје преставе. Ваља знати да је у Тителу доиста било недавво једно мађарско позоришно друштЕО, и да су му при поласку давали „сјајан банкет". Највећу заслугу за помађаривање Титела има вели „РевИ Шг1ар" — Михаљ Сабов, и то не блажене успомене оснивач карловачке српске гимназије, него тителски јарашбиров. Слава овоме свесноме Рушњаку! * А на то имамо ми ово да питамо и приметимо: Који је од све те помађарене господе био пре 7 година у Тителу? Ни један! Когасутаизсвију крајева светасакупљена господаод Шајкаша и тителских урођеника помађарили? Ни једнога! Помађарите ви ону свесну браћу у гуњцу, што су при избору Милетићевом, кад сте уклонили чамце и скеле на Мутњачи, загазилиу бару тејус опасношЋу свога живота прегазили, самоданавреме стигнууТителда дадусвој ноштенглас Србину и СВОме сину, иа онда се фалите у „Пешти Свињлапу"!!! Запитајте ма пајпростијег човека у Тителу и у целој Шајкашкој, који је српско млеко сисао и српском пародном песмом успављиван, запитајте га шта 0 вама мисли, па ћете онда видети, какве изгледе имате са вашом мађаризацијом ви, који кад сте ишли у школу, нисте ни сањали, да ће вас способности ваше у Тител бацити; нисте знали о Шајкашкој ни толико, колико дапас деца школска о Хотентотији знају. Идите ви у Дебррцин па помађарујте, тамо, где }е ваш идол Тиса при избору пао; тамо ви обавештујте онај народ, да је Т и с а пророк и оно златно теле, коме треба да се клањају, јер кад он у Дебрецину пада, онда и од Титела далеко му лепа кућа и његови апостоли узалуд ће писати ко Галатом посланија. Јоште живи дух наших дедова у души поштенога Шајкаша; још бије у срцу његовом она стара српска крв, која је струјила и кроз жиле старине Новака, Милоша Обилића и Хајдук Вељка. Још се у Тителу пева сложна песма: Недајмо се! Абуказем.

Досетке, наивности и др. из дечијег света. (Продужење.) Лане на божић био сам на ручку код мога пријатеља Н. Он има два синчића, два близанца, Кузмана и Дамјана. Обадва су живахна и окретна детета и здраво се