Стармали

„стармали" број 25. за 1882.

195

од хин терладерске стране читам („ево по Телел-Кебир"), а оно изиђе; Рибе клеле топове. И верујем да су их клеле, имале су и рашта, тако су се поплашиле, да им ни крајцаре није остало у џепу! Овомад је била главна скупштина ,,Матице српске." Међу осталим „Матица" је наградила „Крал>а Вукашина" са 300 фор. Кад узмемо у обзир, да је краљ Вукашин убио у своје време цара Уроша, онда држимо, да је то чудноват знак времена, у којем живимо, где се то јест и злочинци награђују! Ово канда није јединствен случај код нас у Угарској, та и Рожу Шандора су некад метнули за комесара си гу р н о сти (!) Аб,

У ш т и п д и. Д Сад је лако појмити зашто напредњаци у Београду не воле Лазу Костића. То је с тога, што је он јако н а т р а г заостао: та за њега сад тек настаје пожаревачки мир. * * -|- Дај боже да и овај Лазин пожаревачки мир донесе оног плода, што га је донео и онај Евђена Савојског: т. ј. да се Београд и остали наши крајеви очисте од — Т у р а к а. * * * X Абердар сада, како је Лаза Костић затворен, прештампава у „Ери* ону своју стару песму, којој је наслов: X а, х а, х а! 3: & -ј- Министарска с а в е с т завиди Лази Костићу, што ће сад моћи бити неколико месеца м и р а н; њој то никако није могуће.

* # * /\ Енглески вођа у Египту Волсели мења сад после победе своје име у В е с е л и; а да су Енглези побеђени, онда би га назвали Насели. (т. ј. насели Енглези). & ❖ □ У Цариграду је недавно увео рабинер чивутске девојке у синагогу и дао их редом шибати с тога, што су се шетале са хришћанским младићима, и ако то још узраде, претио им да ће их каменисати. — Да је уместо с девојкама чинио то са „вухерерима" онда би му и „Стармали" рекао: Евала! & * * -ј- Једва чекам да изиђе ново издање »Историје књижевности" Стојана Новаковића, да видим како ће осудити оне, што тако гоне српског списатеља (Лазу Костића). * « * □ Београдски министри претплаћени су на све егземпларе „Стармалог," што иду у Србију. Они их т. ј. све задржавају, но претплате још нису послали. Само би волели још знати, које је та београдска „луча микро-Козма." * * * X Сад како иде време б е р б е љубопитљиви смо да видимо, да ли ће Енглези поћи даље и на Б е рберију (кад су свршили с Египтом). * * X Абердар се тужи, да је он већма стегнут него Лаза Костић. (Мидер му је из једне бечке трговине.) * 4- Кад су Краљевића Марка пустили из азачк е тавнице, нужна су била три берберина; а каД

њу, што ми је баш сад Пера додаје (морате то знати да ја кад ово приповедам, морам најпре да замислим, да сам и сад у оном друштву). — Е брате, кад није друкчије а оно чујте: „лањске вакације, путовао сам са мојим оцем у варош М; но пред оелом Д. ухвати нас страшна олујина, и ми морасмо сад у село. Ми у село а пљусак пожеже. Е сад није било другачије него сврнути ма где, само да се склонимо од кише и ветра. Кад дођосмо спрам попове куће, мој отац сврне с коли у капију. Капију нам отвори гђа попиница, јер попа није код куће, и одма нас уведе у собу, где сам Једва чекао да уђем. Мој отац је био са овом кућом добро познат, но ја нисам. И тако, кад ме отац престави попадији, а она одма: „изволте ви овамо у собу, тамо је моја Милица, па се можете мало забављати." Еј наопако! — помислим — та волео бих да ме в киша прати до М. него што ћу ја сад да се са девојком забављам, па још са непознатом. Попадија ме проведе, кроз две собе и уведе у трећу где је њена кћи седела и везла. Ова видевши ме одмах скочи пред-а-ме и упита „мојим с ким имам част ?„

— „Са мном" беше мој збуњени одговор и тако сам се збунио, да ми се соба заједно са „фрајлом" и њеном мамом вртила. Попадија примети моју забуну и представи ме својој кћерина што ова одговори „миломије особито." — А ово је моја кћи Милица — рече опет попадија. — Добро — одговорим ја исто као и пре. — Хајд децо, сад се ви ту забављајте, а ти Милице одсвирај] који комад младоме господину. А гле ево и оца, ала је покисо — н попадији оде на поље. Сад сам био сам са Милицом. Е моји мука; ја ћутим а и она баш као у пркос ћути. Но да, у мало нешто не заборавих, т. ј. да речем коју о Милици. Милица је лепо девојче од своји 15 год. већ је 2 године била у инштитуту, свира у клавир. Ух моје муке седио сам као на жеравици, најносле почнем: — „Ала је лепо време" — нек се говори ма шта, а у то баш загрми мало јаче, као да ме је хтело опоменути, да се варам у рачуну. — Ви се ваљда шалите, зар не видите каква је то киша и ветрина на пољу.