Стармали

» „СТАРМАЛИ" БРОЈ 25. ЗА 1882.

197

Ћира- Па зашто омладина српска не може да дође до свога редовног састанка и рада ? Спира. Ето видиш да иештанска господа једпако запну за статуте. Ћира. А јесу ли велики ти статути, за које заниње пештанска господа ? Спира. Нису. Ћира. Е онда мора да су велике њихове мамузе. Јер друкчије пе могу да себи разјасним то запињање.

Ћира- А зашто су се сада те Бечке вовине тако окомиле на Црну Гору ? Спира. Они мисле што се год зове црно да је то Арапин, а за њега имају сталну пословицу 4ег Моћг ћа(; «еше бсћиМ^кеИ: §еЉап и т. д. Ћира. Видим, та се боље разумеваш у немачким пословицама, него ја. П у 0 Л И Ц е. Ја не знам како је то, од нас Срба једнако се ишге да будемо домољуби, — а овамо, кад год Србин што правично заиште, из Пеште му се одговори да нема дом (пет а<1от!).

Мађарске новине разтрубљују глас, да се омладинска скупштина изјаловила „због неучешћа"; чујте браћо, даклем од сада треба да учестате,место једаред преко године, да покушате састати се и дваред и триред. I

Не знам шта је помислила о мени кад ме је видела, да сам заспао, доста то, да ме је почела будити. Ја сам баш у тај пар сањао да сам се у „мар- ; шу" потукао са једним ђаволом и изманем песницом, — од чега се госпођица тако уплашила, да је одмах цикнула. Ја се таки тргнем, и кад видех шта сам урадио одма ми се одреши језик и ја клекох пред госпођицу и стадох је молити за оароштење. Милица бијаше доброг срца и опрости ми, те смо се сада почели мало боље забављати, шта више ја сам се био већ готово заљубио у њу, но баш кад смо се најбоље почели забављати, стаде киша и ми т. ј. ја и мој огац морадосмо се кренути даље. Милицу сам замолио да о оном несретном догађају никоме ништа не приповеда — и она ми је то обећала. Хоћели одржати реч, то не знам. Кад сам био са мојом приповетком готов, почну ми моји пријатељи говорити да је пошљем у „Стармали." Хајд' реко, што му драго. Максим.

У загребачком свеучилпшту на богословском факултету наименован је за професова црквеног права неки господин, који се зове Белај (Сад баш зато се нећемо покатоличити. Имамо ми белаја доста и у Карловцима).

Сиромак Араби паша, — он сад више неће р ат о в а т и. Али да Енглеска ипак зато неће м и р ов а т и, и то стоји.

Ови дана ће се у Карловцима састати саборски одбор — да сврши свој посао.

Опанчарска шала. Сватови су за весеље, Тако веле стари наши. Само што је наопако Кад се шалом прекардаши. Ево таке шале луде, Којој ретко има пара. У сватови десило се Неколико опанчара. Од црвене коже лепо Насекли су калупиће; Из далека — бугер прави Нека, нека, шале биће! Па кад деца новикаше: Хај, изгоре куму кеса! Опанчари те колуте, Просипаху, к'о с небеса. Силан новац у вис лети, А са виса на тле пада, А дечица намамљена, Трче тамо преко врата. Врева, грабеж и галама, Али на што прича дуга, Колико је малих глава, На свакој је пет чворуга. Смејали се опаечари, Како децу варат' знају, Смејали ое како деца, Вриште, циче и кукају. Ето то је, браћо драга, Опанчарска шала нова, А деца су и сад модра Од шаљивих тих сватова. Аћим.