Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 30. ЗА 1882.

287

□ Тедеграми јављају, да су се по Босни и Херцеговини појавиле наново усташке банде. Па то ће тамо опет бити веседо, кад себанде појављују ! % * * А Даклем г. Герман допушта сада, да се и из шестог разреда гимназије може прећи у богоеловију и да за будуће попове није нуждан испит — з р ел о с т и. * х Због марвене куге недаду у Нови Сад на колима доносити сламу. Добро би било из истих узрока и неке пештанске новине, што обично млате с ла му, забранити за нашу варош и околину. * * * (§) Београдска „Самоуправа* вели у броју 33. (који је изишао у петак) од речи до речи ово: „Сутрашаи број нашега листа неће изићи с у т р а него у недељу." Добро, добро, ал' онда није сутрар а ш њ и! Како би бидо да се други пут каже „идући број и. т. ? * * * X У Меки. се појавила и почела се и даље ширити к о л е р а. (Само молићу да ово међу нама остане тајна, да не би случајно дознао новосадски санитетски одбор, могао би се поплашити, а то шкоди здрављу и весељу.) * * * х Абердар грди свога столара, што му још никако не доноси наручену ф о т е љ у. Аб.

Бира Дакдем министар Калаји, говори о узроцима, који су Бошњаке на устанак кренули, вели да узрока има много. Спира- То сам и сам мислио. Ћира. Али додаје, да Бошњаци не знају ни сами шта хоћеду. Спира. Та да, — али у толико боље знају шта н е ћ е д у.

Ћира. Јеси ли чуо за нов атентат у Загребу. Спира. Ух, — зар онет ? Па ко и против кога? Ћира Посланик Фолнеговић против хрватског Сабора. Спира. А како то. Ћира. Ето тако. У интериелацији једној на бана Фолнеговић је сасвим озбиљно цитирао „Турски народ," предиостављајући да је „Турски Народ" кадар чију част окаљати. Спира. Па какав је то атентат? Ћира. Фолнеговић је тиме хтео да цео сабор експлодира, да пукне или прсне од смеја.

П у о л и ц е, Министар Калноки признаје да између Црне Горе и Херцеговине нема природне границе. Ја да сам на његовом месту, то не бих никада признао; јер још нас може свет прозвати зидарима неприродних граница.

У Н. Саду су људи наишли (то јест управо подишли) на врело петролеума, које непрестано са фењера који је на пивари, цури на цилиндре и капуте мимо пролазећих. (Но ова тушмашина неке новосађане не тушира, — они ипак за то радије иду у пивару него у Читаоницу.)

У Србији се један братац закалуђсрио. Тек се после дочуло, да тај смирени калуђер има живу жену. Кад га повукоше на одговор и запиташе. А што ти нама, човече, не рече, да си ожењен? Он одговогори. „А како би ја то рекао, бог с вама зар незнате да је б р а к т ај н а."

У Србији су уведене нове мере. (Добро, примамо, од сада министарске грехове нећемо мерити на центу, него на хектограме).

За чудо кад су год у Пешти или у Бечу делелегације наименовани патријар Анђелдћ не сме фалити. (Зато ће он фалити на народном сабору).

Много се што-шта не зна, — али ово је извесно. Извесно је, да владика Бранковић по каткац снева, е је његов пријатељ Анђелић умр 'о — па су њега на Орзу руку наместили за патријарха.

Извесно је да свети Петар не тражи од православних Срба оно, што се усуђује тражити од њих владика Штросмајер. Извесно је да „Видело" неће славити свој петогодишњи јубилеј. Извесно је да Старчевић није читао никад галантома. Извесно је да атентаткиња Марковићка, да изиђе пред суд, неће узети ћосу за бранитеља адвоката.

Извесно је да би Јота Искаријотски продао Христа, само да се родио пре 1900 година.