Стармали
„СТАРМАЛИ" БРОЈ 30. ЗА 1882.
239
Јавили, да ли су онда новине то звале ок у пацијом Египта? 48. Кад има с е д а м т а ј н и, која је онда т а ј н а архијерејских закључака на прошлом синоду ? 49. Кад је цар Давид у х а р ф у свирао да ли су му кћери свирале у гласовир? 50. Кад се неки наши п о п о в и баве с мађарским потписима и кортешовањем за владине кандитате, Мађаре, може ли се онда замерити „Стармаломе", што се он бави са библијским питањима? Аб.
Визитација апотеке. Синоћ је у неку Стару апотеку Комисија пала, Визитирала. Прегледаше чаше, Прегледаше фдаше, И сведоџбу даше: „'ваке апотеке Заиста су ретке ; Ни са које стране Нисмо нашли м а н е. То потписујемо И заклети с' смемо." (И то, што су рекли Истина је света : Нит' су нашли м а н е, Нити сенеплета,) С.
На здравље Прошлога месеца путовао је неки Шиђанин на пароброду где је било повеће друштво, а у друштву је био и један шаљивчина, који је ^нашег доброг Шиђанина сваки час заниткивао по нешто, што је дало повода и ако не веселом расположењу, а оно бар смејању. Завршно питање било је ово: Шаљивчина. Збиља, како се оно по имену зове ваш попа? Шиђанин. Он се зове А ћ и м! Шаљивчина . На здравље! Шиђанин. (Збуњено). Молим, а за што ви мени рекосте на здравље! Шаљивчина. Па ја миолим да сте кинули
Још ч се могу добити сви бројеви
Но му не би веровао. Један шаљивчина у „Нишог. ћлзита" изјављује, да се не би примио код нас за министра финансије, баш кад би му поклонили цео — државни дуг.
Из весела друштва. (Око поноћи, — кад су људи најискренији.) А. Браћо! Сви. Чујмо! А. Ко би мени знао казати, по чему је наш праотац Адам био срећнији од многих потоњих људи. Б. Ја бих сам нешто рекао, ал не знам хоће-ли бити добро. Сви. Реци што ти је на језику. Ако буде паметно послаћемо у „Стармали"; ако буде лудо, примиће и „Нед. Л." Б. Наш праотац Адам био је срећнији од многи потоњих људи по томе, — по томе — што није имао нунице. Сви. Шиље се у „Стармали."
Исторично. Познањски Чивути ишли су у великој паради да дочекају Наполеона I. Да би парада још већа била, они су се сви обукли у Турске хаљине, кад се појавише кола у којима је седео Наполеон, примаче се један Чивутин на колима к њему и поверљиво му рече: „Немојте се плашити, ваше величанство, ми лисмо прави Турци, ми смо познањски Чивути. Нове књиге, Које уредништво добије у замену. Орао. Велики Илустр. Календар за 1883. г. Уређује Ст. В. Поповић. Година IX. У Н. Саду, издање штампарије А. Пајеваћа. Песме данашљега доба. Приредио Србин -;Милош Грабовачки. Девето издање. У Земуну Штампарија, С. М. Грабовачког. 1882. Српеки глае. Лист за политику и књижевност. Из^ лази у Руми трипут недељно. Цена на целу год. 8 фр, Власник и одговороик уредник Др. Милан ђорђевић Штампарија Браће ђорђевића. Поштуј оца твога и матер твоју, да сретан будеш и да дуго ноживиш на земљи. По немачком. Друго издање. У Земуну. Штампа Србина-Милоша Грабовачког. 1882. Цена 6 новч. Стармалог" од почетка до данас. "Фб