Стармали

„отлјччллп" број 82. 1882.

Једном Јованка дође плачући матери својој, па јој се потужи: и Мама, удалио ме Момцило." „А где те је ударио, душо моја, да види мама!" „Ударио ме бас тамо ди ме боле." (Она сирота није знала, да свуда боли, где год • се |дари.)

— А шта је твоја рука тако модра ? Запитам ја малу Десанку. — Убо ме р о д. — А какав је то р о д што боде. — Па род; зар не знаш шта је р о д, што коза има на длави. (Сад сам већ знао шта је, т. ј. да Десанка пе може да изгорори глас г, већ место њега увек употтреби: д. Њу је убила коза рогом .Ј

Ова иста Десанка хвали се већ сада, да ће њена мати на божић месити песницу; а у песници биће цванцик.

— Је-ли, мати, зар ја баш морам ићи у клостер у школу? — Па шта ћемо, чедо, кад је отац тако наредио. — А зар нема српских клостера? — Има, душо, има, још те колко. — Аха ; тамо ваљда иду мађарска деца.

Лек против пушења, У аустријској, у цигари, Налазисмо разних ствари, Сламе, крпе, лука, вуне, И и в е јз ј а беху пуне, Још се и то догодило, Да су нашли и о ц и д о, Па и ч е ш а љ неки стари Наш'о ј' неко у цигари. Власт се наша дакле стара Да с' оканемо цигара, Јер ко дими и ко пуши, Онај своје здравље руши. Ал' бадава — чисто стрепим Да начином овим лепим Неће моћи виша власт Угушити нашу страст . . . Ал' недавно читали сте Темишварске нихилисте Измислише снагу већу, Те у „британике" мећу Место крпа, место рита' Добар метак „динамита".

* Да л' ћеш од сад пушит, побро? Промисли се само добро. Аб.

П у С Л И Ц е, »Турски нар." вели о градоначелнику Радовановићу, да Анђелић њега није могао начинити п >джупаном, — да је хтео прота бити, то би му с.игурно било (ваља да за то што није учио богословију.)

Ја нисам знао шта је то територијална система. Сад су ме обавестили шта то зиачи. То значи да свака наша регимента остане код своје куће. (Е па хвала богу, онда је лепо решено то дерно босанско питање).

Неки полицајци облизују се око дућана нашег пошт. суграђана Коде; радо би чинили неки то1огаб ; од како су чули да ту има црногорска масла.

Неки доказују да између Аустро-Угарске и црне горе не може доћи д о р а т а, и за доказ томе наводе она два д о р а т а, која је наш владалац поклонио владаоцу Црне Горе. (Ми се надамо да има у других још и бољих гаранција за добре суседске одношаје, — за то и нећемо да правимо рђаве калембуре на оваке новинарске доказе .Ј

Нашем дичном Даничићу суђено је било да са својим речником дође до писмена Ч. Сада ми је тек жао што тај речник није у Србији издаван, јер у Латиници је писмо Ч. од првих, а у ћирилици близу краја.

Из нашег села. I. Неки мој сељанин пошао у варош, а замоли га једна госпа да јој купи на пијаци за 50 новч. пар пилића и за 5 новч. квасца. Кад се сељак из вароши вратио, био је љут и рече: ево вам за 50 новч. квасца, а за нет новчића нема нигде пар пилића. II. Тога истог сељана запитали су колико је крста жита добио? Он одговори: Добио сам четрдесет, ■— бар да је бог дао тридесет и пет. III. Кад је продао кукурузе, запитали су га, колико је добио новаца. Одговори: Добио сам двадесет форинти и два, и пет крајцара и четир. Анђ. М. Р.