Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 34. ЗА 1882.

IV. Пробуђена школска свест. У М—су седи старди Рекли, не једаред: „Да смо млађи, у школу би ишли, Јест, у ирви разред." — 0 старипо, ти ниси Код очију слепа (Уч'тељица заиста, Заиста је лепај: V. Неочекивани одговор. Госпођица. Господине, пријатељу, Што време губите; Тако ваљан, богат, млад, Што се не жените? Господичић. Женићу се, имам кад, Али чекам, знате, Пример од вас, — чекам да се

Прво ви удате.

А. Б. В.

Комплименат. Фићфирић. Одакле сте ви, госпођице, ако смем питати? Госпођица. Ја сам родом из Пожаревца. Фићфирић. То сам таки и сам помишљао, чим сам угледао ваше ватрене очице.

Са испита. У ч и т е љ. Би ли ти мени знао казати, кад с е прави барут, зашто се меће у њега сумпор ? ђ а к. Да смрди.

Честитамо. 0 т а ц. Даклем драга моја ћерћице, нашао сам ти младожењу. Радуј се. Кћи. Ју татице, а какав је? 0 т а ц. Прекрасан. К ћ и. Је ли црномањаст? 0 т а ц. Није. К ћ и. Је ли плав? 0 т а ц. Није. К ћ и Па да какву има косу? 0 т а ц. Никакву.

Новије књиге, припослате уредништву на приказ. Даничићу надгробна реч од Јов. Вошковића (говорио у Београдској саборној дркви 14 новеибра 1882) Почетнице природних наука. — Општи увод у природне науке. (Осма свеска књига за школу и народ.) Наиисао Т. X. Хексли. Превео Др Л. Пачу. У Н. Саду. Издање штампарије А. Пајевића. Цена 50 нов. Библиотека научних истина (излази непериодично) I. Шта веле научари? приређују: Ал. М. Ст. и Св. П. Ј. великошколци. Београд, парна штампарија задруге штампарских раденика 1882. Цена 30 пара динарских.

Наше дужнике

који нам што дугују, овом приликом последњи п У т уљудно молимо да свој дуг подмире, јер у последњем овогодишњем броју штамнаћемо имена свију таких пријатеља наше књижевности, нека се види који су то што листове примају, а неће да плаћају. Ми смо их в и ш е п у т а опомињали на и сад то чинимо, да се сете своје дужности. ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА у Н. Саду, издавалац „Стармалог"

Зашто је земља женског рода. Земља је скоро у свима језицима женскога рода. А то је — веле „П. В1. е — по све у реду, јер не може да се уђ е у траг колико је стара. Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.

— ПОЗИВ НА ПРЕДПЛАТУ. СЛОВИНАЦ ИЛУСТРОВАНИ лист за књижевност, умјетност и обртност новом годином 1883. улази.у VI. годину својега живота. Излази^е и надаље у Дубровнику на 1, 11 и 21 сваког месеца у великој четвртини од 16 страна сваки број, на финој хартвји са сликама. Годишња му је цијена за Дубровник 4 Фор. а но свој царевнни 5 Фор. а в' Преко границе у злату: свуда по Европи 15 Франака; по осталијем странама свијета 20 Франака, Словинац држећи се свагда свог програма тражи да на књижевном пољу здружи и помири два племена Хрвате и Србе који су се на своју штету завадили и раздијелили. И сам спознајући колико је трудна та задаКа и да не може за њу настојати него на књижевном пољу, неће пустити ни да га заведе с његове стазе занесеност пријатеља, ни да га поплаши мржња и пријетње непријатеља. Јер је у ово вријеме Словинац стекао и пријатеља, а то је наравно да ко тражи мнр и слогу буде гледан кривијем оком од онијех што желе само свађу и рат. За такове непријатеље не знам упрво, требали се радовати или жалити. Свакако Словинац не мисли се унуштати с њима у залудне борбе, но ће само одговарати разлозима на разлоге, а муком на псовке и ружења. Да пак у читању Словинца има приличпо поуке и за баве, то је већ осудило јавно мнење кроз његов пето годишњи обстанак а особито пако наши учењаци који су нам о томе ласкаве ријечи писали, и да није нечедно, приобћили би та писма. Но никакве рекламе нећемо до самог Словинца у себи. Зато сваком преноручујемо наш лист с ријечима: Читајте га. С тога молимо најучтивије оне родољубе, који би се хтели нањ иредплатити да то прије времена учине, те да се наклада првог броја 1883, тачно узмогне назначити, а старе дужнике позивамо на поштено извршењс њихових дужности. У Дубровнику Декембра 1882. Уредништво „Словинца."