Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ .35. ЗА 1882.

279

Ћира Код нас је сувише календара, а у Цроој Гори изгледа, као да су се узвисили над свима календарима и трепетницима. Спира. Како то мислиш ? Ћира. Та ето, — Црногорцима изгледа као да су сад Цвети, па тако и раде, кидају В р б и ц у. Спира. Па нека. Боље је и то, кад ко у декембру мисли да су ивети него кад би ко на цвети мислио да је декембар.

Ћира- Даклем наш посланик у Паризу убио се. Спира. То ми је жао. Али јамачно се тек приватно убио, ваља да није то званично урадио. Јер то би била врло хрђава политика, која води самоубијству. Ћира Тако и Ја држим. Не знам како Бисмарг; мисли о тој ствари. Ћира. Даклем Оберданка обесише. Спира. Обесише ја ! Ћира. Али то је Талијанске иредентисте јако озлоједило. Спира. Озлоједило, ја ! Ћира, Држе му свечапа опела и певају е сит а г а г о • — Спира. А да није и Гирс штогод отомоговорио с и т Кагаго (гс(1ас1огс) ? Ћира. Та то баш и јесте жао неким чивутским иовинарима, што је сасганак Гирсов сит Кагаго био неколико дана раније, — иначе би то они већ знали на свој начин употребити. П у С Л И Ц е, „В1о§га<1 је зкгог 1 зкгог зау за\<сИ; §га<1 ћг^-а!$1а* — тако вели Нозоров дописник у 282. броју тога листа. — Бадава ! шта чини бистро око. Дописник је био само 24 сата у Београду, па га је већ „акгог 1 зкгог* познао, — а наши учењаци живе у њему по 50 година, па јогп нису приметили да је хрватски град. „Мава УгМса 181 (1ег §го82<;е бсУаитегег 111 Деп бс1шаггеп Вег§еп" — тако вели бечка „Преса", доносећи глас да је Маша Врбица нао. — (Чуј Гарашанину и Пироћанче, како ћз ваша драга прија и за вама гтлакати, кад неумитна судбииа угасп видело ваше меродавности.) За пруског цара Вилхелма веле да сваки дан једе супу, у којој се кува 12 фунти говеђа меса, 4 голуба и 2 кокошке. —- Али какву супу он (т. ј. његов кувар) другима кува, — о томе новине ћ^те. „Видело", кад полемизира са политичним противницима, виче полицију у помоћ. — Ваљда су се зажелели опет мало Рабагаса, - та господа са раскреченим гушчијим пером у руци.

Ескулапијаде, Бслржи их Оаркм Л е ч н и к (мужу). Ја вам морам, искрено рећк да ми се ваша госпођа већ више не допада. М у ж. То имамо ми господин докторе, сасвим једнак укус. 2. Л е чн и к (болеснику). Не плашите се ништа, чим с1о1огез престану одмах ће се ваши болови утигпати. 3. Професор Господо моја! Данас ћу почети предавати, о људским болестима. Када је човек болестан онда се природа и болест ухвате у коштац. Лечник дође међу њи удари штапом по њима; погоди ли болест, онда болнигс оздрави а погоди ли прнроду, онда болник умре. 4. Л еч н и к (једној брбљавој дами). Молим вае покажите ми језик. Госпођа (покаже) Л е ч н и к Тако! Сад гако држите језик, докле год ја не изговорим. 5. Л е ч н ик (Шателесу). Ја сам вам его преписао медецину али то је врло гадно. Може те ли ви што гадно поднети. Ш а т е л е с. Мориц! Иди дозови своју матер, да је види господин доктор. 6. Д е ч а к (у апотециј Молим вас прашка за стенице. А п о т е ка р. За колико желиш? Д е ч а к. Ја баш не зпам за цело, али ваљда ће их бити од прилике две хиљаде. 7. Д о кт о р (Сретне Једнога човека на сокаку чију је жену некада ле шо). Дакле ваша жена је умрла. Ч о в е к. Јесте. . . , али по чему ви то познајете Д о к т ор. Но, па по вишем веселом лиц\". 8. Л е ч н и к (болеснику). Имате ли апетига? Б о л е с н и к, Но, ако имате баш што спремљено неби шкодило. 9. „И;:и молим те, како можеш држати тако гадно и маторо псето"? „То псето сам ја дужан држати, јер је то мој избавитељ. Пре десет година сам ја био опасно болестан. Тада дође к мени лечнак и приђе моме кревету, али то псето које је поред мене у кревету лежало недаде му приступити. И тако се лечпик морао кући повратити. Ето виш даје псето мој избавитељ јер да њега тада на моме кревету не беше, ја бих се досада већ у гробу мртав належао". 10. „Ко то каже да је дуван шкодљив'1 Мој деда је четврт часа пред смрт пушио, па му опет није ништа фалило".

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.