Стармали

Година V. У Н овом С аду, ЈИ Децембра 1882. Бр. зе

ЛИСТ ЗА ЗБИЉЛЊЕ ШАЛЕ.

„Стармали" излази трииут месечно. Годитпња дена 4 ф . — иогодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Србију и друге крајеве 10, — 5, — 2'/2 динара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; глаши сарадник Абуказем. Издаје штамаарија А. ПајевиЕау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (Ог. Ј. Јогапоујс, ^јеп IX. РогсеЈап^аззе 5(>.) — Претплата и све што се тиче администрације, штампарији А. ПајевиКа у Новом Саду.

Песма над песмама. Могу бити сто табака И милион реди. Без позива на иредплату То ништа не вреди. Па баш нек је пуно шале, И слатке и горке, Без позива на предплату, Можеш плашит' чворке. Може бити виц до вица (Што већ ређе бива), Без позива на предплату Пуст се санак снива. И сатира може бити Јериконска труба, Без иозива на предплату, Баба је без зуба. Можеш смерат' пуно шетња, Чупавих чланака, Без позива на предилату Немаш опанака, ђука, Шука; ћира, Спира, Могу стат' на глави, Без позива на предплату Лађа им се дави. Свака песма може бити Од педесет грама, Ипак позив на предплату Песма ј' над песмама.

Ал и позив може ићи У запећ да дрема, Ако зове и призива, А одзива нема. За то браћо, држимо се Кад смо већ почели; Јер публика „Стармаломе" Смрт ил живот дели.

Шетња по Новом Саду. СХХХ1У. Наше календарџије, који гатају о времену, чешће се преваре, те нам донесу снег и мећаву баш у оне дане, кад се природа најумиљатије смеши и сунце тако жарко и умилно сија, да се до колена у блату искаљамо. То је сасвим обична ствар, па јој се данас више и не чудимо, јер смо на календарске лажи тако већ навикнути, као да све календаре пише и издаје уредништво „Пестер Лојда." Али да природа вара и да нас обмањује, то је штогод нечувено, јер смо до сада држали, да су з а к о н и природини тако исто необорими и да се тако исто чврсто држе, као „Устав" Србије при изборима посланика и при држању скупштине. Али гле чуда! На Туцин-дан изгледа нам, као да је велики петак, тако је ведро и топло време, те место да поред вруће пећи читамо новине а оно (баш као на велики петак) чујемо све неко клепетање. И иначе нам природа за ово доба године није цриродна. Уместо даје Карловачки магарчев брег снегом покривен и на Тенгеру лед стао, а оно је брег сув и зелен, на Тенгеру Карловкиње платно беле и ноге перу, а снег се завукао у свој двор, а лед нас бије сасвим са друге неке страве. Па и по целој Н емачкој и Аустрији тако је топло време, да господа у тим земљама ни мало нису жељна да овусе