Стармали
28
„стармали" број 4. за 1883.
III. Био неки Стева, јединац у удовице матере Једе, која је с воћем и зелени трговала у Чуругу, те је с тога често ишла у Нови Сад по воће и зелен, а син јој Стева онет још чешће похађагае крчму преко пута. Матери додијало његово лумповање, па га стаде једном грдити: — Хуљо пијаницо, несрећо и бекријо! Ди си у бирцу; ди си — у бирцу ! Та ти си гори од горега, нема већег бекрије од тебе у целом селу! — Има мати и гори од мене ! — Па ко је гори лумпов од тебе, дед реци ! — Стева Радичевић, он иноћивау бирцузу, одговори син. (Ваља знати да је Стева Радичевић у оно време био министар кнеза Милоша, па је с кнезом заједно пребегао, те је у Чуругу држао аренду од риболова Џигуре па не имајући конака, ноћивао је у бирцузу. За то је Стева назвао њега већим лумпом, јер он се у бирцу није само ранио и појио, него онде и с п а в а о). М.
Чивутски новац, У риту око Панчева нашди су неки људи копајући долме известан број стари новаца, на којима беше напис : „Рго ШзегЂаЂе." Неки држаху да је новац римски, други пак доказивах) да је новац Ракоцијев, на то ће неки Чивутин, који се ту десио рећи: Господо моја, није то новац ни римски, ни Ракоцијев, него ако хоћете да знате то је новац чивутски. —- А како то? питаху га осгали. „Ето — вели зар не видите, да на новцу стоји „Пећег Та1е!„ Швиђа,
Из школе. У ч и т ељ. Децо, ко би ми од вас знаоказати ко су то биди Адам и Ева? М и ш а (дигне руку). У чит е љ. Но, Мишо, дед реци ко су били Адам и Ева? М и ш а. Адам је био алваџија, продавао је зимус пред нашом кућом алву, а Ева је била код нас куварица. Швића.
ђука и Шука. Ђука. Јеси л' читао оно ,Прнпослав о" у ,3астави?„ Шуна. Читао сам, како неби ја читао, што тако велике госпоје пишу. Ђука. Па шта велиш на то? Шука. Ја држим даоно није »Припос л ан о' Ђука. Него? Шука. »Припо неслано."
Ђука- Шта су то, богати, „УегћаНпГззв ргх \ аЈег Јч : а1иг ?" Шука. То је нешто, што није за ј а в н о с т. Ђука. А, дакле је нешто што је т а ј н о, те не треба да издази на в и д и к, него бива онако у пом р ч и н и.
Ђука. Зашто је, Шуко, штампано у „Застави" оно „припослано," у ком она велика госпоја приповеда, како је ишла у вече „пе ш к е" кући ? Шука- За то, јер кад она иде п е ш к е, то треба да дође у н о в и н е, јер она иде иначе на каруцама (туђим) са четири коња.
Нобл-бал. То је био нобл-бал Моја соба ; друштво фино: Ја и чаша и бокал. Неста свеће, — оста мрак Ноћ је била, па и црође, Сјутра сину зорин зрак. У чашици баш ни трун, Баш ни млаза какве влаге, А мој бокал разом пун. Ноћ је прошла здраво мирно: Чашу нисам с места крено, Бокал нисам ни додирн'о. Сад ће несма да ме ода, С правим стањем да вас позна: У бокалу ј' била — в о д а (За то 1' песма тако прозна) Зарија. За дивно чудо Неки Гедеон у Турском народу пева (не звамо коме) и вели: „А ви бубе, тек тупите зубеТај Гедеон знајући да нека силом-господа нмају свога (Ацу) 3 у б а, мисли да и друге бубе имају зубе. Али су добро учили зологију. Т.
Доктори. — Но чујте господине кодега — рече један доктор свом другу — ви сте ме лепо насадили, док сам путовао. — Како то колега? — Ја сам вам предао моје болеснике, које већ од година лечим а ви сте их за две недеље све излечили; ви сте хрђав доктор.