Стармали

»саАРМАЛн 41 БРОЈ 11. ЗА 1883.

ријарх Аврам живео 175 година. Но, кад би сви патријарси толико живели, то би онда бидо врдо весело: и врло леии изгледи за будућност! * * * + Новине доносе белешку, да се у Русији потроши о ускрсу 500 милијона јаја. Као што је познато, нихилисте су и у црвена јаја утуткавали своје прокламанције — а како у Русији има 100 милијона ј становника, то дакле о ускрсу може сваки Рус да добије по 5 прокдамација нихилистичких! * * * С Школско надзорништо расписало је стечај на упражњено учитељско место у српској школи у Перлезу, те вели, да може компетовати сваки „без разлике вере и пародности". — Пато није ипак толико чудо, као оно у Београду, где су у Стојановој ери изабрали и посветили за вдадику срнског неког К о р н е л и ј а, за кога веле да није православне вере, а и ми имамо у близини про тосинђела, који је доктор протестанске богословије. Аб.

П у с л и ц е, Кад се у збору, у којем има више од три четвртне Срба говори само маџарски, па се неки нато потуже, онда жупан Нађ одговори: Ко не разуме нека тражи себи тумача" (Даклем је ту мач лек! Господине Нађу промисдите добро шта говорите! Али ми смо довољно лојални, те вас нећемо тако послушати). „Слободно!" и унутра уђе блед, врло блед човек са меланхоличним лицем, држећи берберски алат у малаксалој руци. Марин пдач га је тргао из меланхолије и он баци на њу поглед, но у исти мах иснусти рубац, и берберски алат, и шешир, па му се из груди откину усклик изненађења и страха' Мара и њен отац такођер погледаше на човека, што је ушао, па и они се узбезекнуше. „Аташе руског посланства!" муцао је господарПаја. „Ја сам изгубљен!" уздисао је ђорђе. „ђорђе!" шапутала је Мара. „Молим за опроштење," преклињао је ђорђе на кодени, јер ја нисам аташе руског послаништва, већ само прост берберски калфа." Господар Паја пак скочи на те речи, подиже младог човека и новика: , Јестели ви одиста брица?" М и „Закуните се! а „Тако ми бог помогао!" »Е онда Маро бићеш госпођа Димитријевићка." Мара полети ђорђу у наручја. ,Али г. секретару муцао је ђорђе. ,До сто врага са „секретаром." Ви ћете предузети моју официну." ђорђе се сада још већма чудио, али му је господар Паја брзо објаснио читаву ствар. Мара и ђорђе постали су муж и жена, па њима као господар Паји и жени му изгледа живот сад као шећерна пена. (По немачком) Владимир.

Читамо у „Јавору" како је митрополат Стратимировић у одбрани свога достојанства умео да дочека генерала Цана Данашњи митрополит не би смео тако дочекати ни Ацу 3 у б а.

Није истина да Маџари увек мрзе наша имена наић, в и ћ. Ја знам једног човека, који има троструко и ћ, па зато ипак може да ради што му је воља. Н. пр. Богић племић Јеремић.

Један филолог анализирао је реч Апостол, — и нашао је у њој да има п о с т. После узе да анилизира реч Намастир, — ту није нашао поста ни мало већ на против нађе да је ту скоро све основано н а масти.

Сад су изумели неку „митраљез-пушку" која 30 пута опали у једном минуту, — даклем за један сат може 900 људи да убије. А то је измислио један поп у Француској. Наши попови не умеју тако што да измисле, — они опет на други начин сеју мир и љубав међу народом). Ја нисам велики љубитељ картања. Али кад се сетим наших калуђера, онда би чисто и ја учио како се игра калабријас.

Досетљив крчмар, Још кад сам ја био дете, бида је у нашем селу једна крчма „коддевет Југовића." П заиста су били испод стреје измоловани сви девет Југовића. Али пакосно време, које ни чему не прашта, починило је штете и овде. На једном месту са стреје цурида је увек вода кад год је киша падала и тај пакосни млаз избриса једног Југовића, — са свим га је испрао, да је само празно место остадо. Гости, који су у ту крчму долазили, говорили су крчмару више пута, да не жали трошка, па нека да, да се домолује и девети Југовић. Јер овако нема смисла да му се гостионица зове девет Југовића. Кад су већ здраво навалили, онда крчмар обећа, да ће он то већ удесити како најбоље зна. Мислио се целу ноћ, како да ^о удеси. Ципија је био, па му је било жао да плаћа молера, који ће домоловати још једног јунака, — за то науми овако, па тако и уради. Чим је свануло он узе лествице, па својеручно понрави потпис свога шилда, — и кад су по подне дошли гости, они видеше, да се крчма њихова зове: код осам Југовић а.*)

*) N6. Сад више нема ни осаи Југовића, — нема ама баш ни једног; јер ту је гостионицу узео у закуп чивутин Исак, и метуо је леп нов шилд: ,,2итКоги§ уоп ^Уиг^еп ћ ег§ - '. ( Гости су још и сада Срби, али не они, којима је негда мало било осам Југовића, садашљи гости задовољни су и са краљем Виртенбершким, — само се каткад мргоде на кисело вино Чшвино .