Стармали

94

„СТАРМАЈГИ" БРОЈ 12. ЗА 1883.

ве" — и ја сам с математичном сигурношћу изнео научне истине* — „ја сам најопаснији јербо сам најженијалнији ненријатељ" (омладине српске) — „законском чланку IX. од 1868. прети опасност од патријара Германа Анђелића и од његовог „адлатуса," т. ј. моје маленкости" — „моја учена и интересантна књига направилаје сензацију на најодличнији начин" — „ја сам омладину мојом посланицом јако уз дувар притиснуо" — „бечкеречки је програм патријотично анализиран у новосадском „Недељном листу" — „ја сам „М а п п (1ег \У15зеп5сћаС1;' — „ја ћу н аучнода дишкутирам* — „не пдашећи се ни највећих трошкова отишао сам у Немачку, д а учим западну богословију" — „јасамотрудоми дурашношћу моје штудијеспу Вим р.езу дтатом свршио и у научној радњи с пуним резултатом сам се истакао, те имам важан глас („^ешсћиа-е 511Ште"), као што је познато свима који ме познају и целом српском народу" — „ја сам главна потенција онога елемента, шго је м а ђ а рској државној идеји верна" — „оно што се Мађарима не допада писао сам ја још као млад и зелен, а што на књизи стоји, да сам „доктор," то је груба штампарска погрешка" — „начело народностије опаснопомађарску државу" — „ја би могао из српских књига, листова, говора и брошура саставити читаву библиотеку од најжешћих нападаја на мађарску државну идеју, тако да би господа у Пешти обнезнанила се (Ногеп ипс! 5ећеп уег^ећеп \уигс1е") и то би био уништавајући ударац по омладину" — „мој се о т а ц г. 1848. за успех мађарске државне идеје борио код Јарка, Темерина, Кера, Турије, Сентомаша против Срба. И тако све лепше и лепше са грацијом у бесконачност !... Ко не верује нека чита брошуру!

Учитељска плата. Посве&ено противницима сазпва счбора. Недавно се састаде један господин на лађи са неким српским народним учитељем из Барање. „Па колико имате плате, господине?" запитаће наш путник учитеља. „Имам 60 фор., што учим децу," одговори учитељ весело, „За име божије, па како можете с таком малом платом да изилазите на крај ! и рече господин зачуђено, Но учитељ на то пун задовољства одговори; „Оно, знате, ја имам од оиштине управо рећи 240 ф., а с тим ја живим, да не може боље бити." „А како то?" „Ја имам 60 ф. као учитељ, 80 фор. као општински гајдаш, а 100 фор. што штројим општинске прасице!" Н

Из живота једнога вегетаријанца, Т. Ш. из М. који је од скора вегетеријанац, нутовао је прошлога месеца некуд; ноћ га ухвати у селу Р. и ту одседне на конак код свога пријатеља ђ. Л — а. Домаћин је баш био при вечери. Пошто се поздраве и пољубе реКи ће: Домаћин. Жива јти је мати; стигао си баш како ваља на вечеру. Седи, па буди задовољан са оним што се нашло. Гост. Е, брате, хвала на понуди, али ти ваљда и не знаш да сам ја вегетаријанац Домаћ. Богме то Је онда малер! Па чиме дакле да те послужим, кад меса не смеш? Хоћеш ли јаја? Г о с т. Хвала! ми не једемо ни јаја, јер и то долази од м е с а Д о м а ћ и н. Хм. хм! Па хоћеш ли сира или можда млека? Г о с т. Хвала! Ни то није за мене, јер и то долази од м е с а. Д о м а ћ и н. онда ћеш богме ти остати гладан, јер м и немамо ништа друго Гост Нећу, — ја ћу јести хлеба. Д о м а ћ и н. Драги брате, ја већ видим да си ти строг и савестан вегетеријанац, и да би грехота било кад би те преварио. Зато ти не смем дати ни хлеба, јер код нас је обичај, да се лебац м е с и. Наш Т. Ш. сад тек увиде, да је насео са својим шаљивим домаћином, — који му заиста не хтеде дати хлеба. — Али нужда закон мења (. а куд ћеш горе нужде од глади!.) — И није прошло ни четврт сага а наш Т. одрече се за ово вече свога вегетеријанства поједе у медени кус оно хладно печење, што је за вечеру било. А после печења наравно, да се морала попити и која чаша вин. ца, што их је довела чак и до „многаја љета." Други дан молио је Т. домаћина, само да овај догађај не јави „Стармалом." Домаћиа му је то обећао и реч је одржао. Јер ми ово нисмо дознали од домаћина, него од — домаћице. 0 Хаџи-Лоји. Хаџи -ЈГоја, Браћо моја, Там' у казамату, У Терезјенштату, Научи се лепом Новоме занату; Постао је к р о ј а ч, (Свашта ј' добро знати) Коме ли ће кр^ојит' капу, Кад се кући врати ? У цркви, Касир-Јова једва се накано да отиде први дан Ускрса у цркву, ал пошто је имао хитних послова отиде тек око апостола па стане међ побожњи свет на сред цркве, газда Панта видећи пак „господин-касира" мед њима, рећи ће му најивно : Што не идете у певнице, кад има тамо и „гори" ! од вас . . . . Нлопош.