Стармали

Годин а VI. У Новом Саду, 10 Маја 1883. Бр. 13.

ЛИСТ ЗА ЗБИЉАЊЕ ШАЛЕ. „Стармали" излази трипут месечно. Годишња дена 4 *. — погодишња 2 #. — на 3 меседа 1 ф . За Србију и *руге крајеве 10, — 5, — 27 3 динара. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован Јоважовић; главни сарадниЕ Абуказем. Издаје штамаарија А. Пајевићау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуамоује, \Уи'п IX. 1*огсе1ап$а89е^5(>.) — Претпдата и све шт« се тиче адмииистрације. шталпарији А. ПајевиКа у Новом Саду.

Шетња по Новом Оаду. СХ1ДШ. Нисмо се ни надали, да ћемо дочекати, да нам у недељу 1. маја, врла браћа Панчевци и миле сеетре Панчевкиње у тако лепом броју — преко 300 њих — у походе дођу. Нисмо се надали да ћемо то дочекати, па смо опет дочекал и. . . Јест дочекали смо их, али им нисмо на сусрет изишли, а то је баш оно, чему ће се највећма чудити и радовати новосадски „1 Т ју1<1 бк а , со свјеми чланови пакостњејшаго дому јего! Али Новосађанима не треба замерити: они су били уморни од дочека будапештанских чивутских новинара, којима су летос до Черевића сепаратном лађом на сусрет изишди и који су им се после у својим „Пештн напловима" и „журналима" онако лепо захвалили, а и данас им још непрестано захваљују. Но има момената, који нас Новосађане извињавају, а најважнији је, што су браћа Панчевачка свој долазак тајила, наравно из скромности, али им се ипак не може то одобрити, јер већ другога света ради не ваља, да они нама тако долазе, и да их ми тако дочекујемо. Но сад је већ доцкан и дај боже скору прилику, да се топлије сусретнемо. . . Од свију догађаја светских, саца ми највећу бригу задаје „страјк" будапештанских пекара и кожара, јер велики је то малер кад немамо кога да нам меои хлеб и кифле и да нам чини кожу за ципеле и рукавице. Још без хлеба би и којекако могли бити, јер има „гефроренеса," али како ће тужни без рукавица! Та њихови су кавалери научили бацати рукавице један другом а сад номају ни за себе, а камо ли још да бацају. Овде дакле ваља помоћи. Сваки са своје стране нека учини по могућности, па ће све бити у реду. Ја сам са своје стране држао^за хришћанску своју дужност, да допрппесем своју лепгу опима, који трпе незгоду,

1 те како се баш сада једна млада Новосаткиња налази ради увеселења у Нешти, то сам јој послао неколико кифли и рукавице, јер тога сад тамо људи и не виде, и ради утехе оправих јој то са овим писмом: Новине нам чудновато трубе, И доносе гласове нам грубе, Подигла се већ читава хајка Због несретног # пекарскога „страјка." П е к а р и се побунили — боже ! , И „гербери," штоно чине коже. Па ко ће вам сад месити к и ф л е, Ко ли правит' р у к а в и ц е, ш т и ф л е?! То је малер воистину прави, Шта ће с' пити сад у белој кави? Јер кад нема кифле ни жирафе Онда као да нема ни кафе! Па „јаузн" без финог „гебека" (Као што вас сад у Пешти чека) То је богме — ох судбино крута !| Као „фрише фире" без — адута. Кава онда не мош' бити слатка, Него горка, као кад смо — „платка* Ил зар да вам због лењих к о ж а р а Руке буду к'о у оџачара?! Будапешто имаш доста вица Али само немаш — рукавица! Но ја као Новосађан млади, Пазим шта ми који земљак ради, Ма где био, да му ништ' не фали, Да за кућом не чезне, не жали; Ево кифле да их бар видите,, И изглед им не заборавите; Рукавице, „шеститри фртаља" (6*/*) Биће за Вас баш као што ваља; Буду л' кратке, треба их растећи, Буду л' дуге, ваља их сасећи. Само да вам не поцрне руке, Ко' у људи' оџачарске струке.