Стармали

103

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 14. ЗА 1883.

гоепода радије сазивају сабор зими, него лети и рекао бих, да је то из ових разлога: 1. Познато је из физике дазима стеже, а врућина шири, пошто се пав на сабору ради о нашој а в т о н о м и ј и, то оеи хоће да је она с т е г н у т а, а не да се још већма шири. 2. Зими се почиње нова година, те кад као лане сабор уђе у другу годину, онда се може узети, да је сабор трајао две године, као н. пр. што је и лањски изборни сабор трајао, јер га је било г. 1881. и 1882. и то све до јованске м е ћ а в е, часних в е р и г а и наименовања Германова. А помислите само, како је либерална и милостива она влада, која нас пусти да ми две године већамо о своме спасоносноме раду и развијћу! 3. Зими се пије ру ски чај,па посланици пијући тог руског пића, по асоцијацији идеја имају прилике да се сећају својих добротвора и пријатеља Руса, који их са тако добрим и благодетним пићем и са тако умиљатим докторима московске духовне академије снабдевају. 4. Зими падају три јерарха, па ето и при лањском избору п а л а су д в а ј е р ар х а, а пар би и трећи, да смо га м и изабрали, па би министри онда наименовали четвртог. 5. У зиму је и св. Сава, те он онда преко министра београдског Стојана раздаје заслуашим „за просвету и књижевност' људима своје ордене. Само би добро било, да исти г Ст ојан узме у своју „Библиографију" и дела оних људи, којима јеордене св. Саве поделио, јер до сада их не видимо.

пиджжетжж. Накаљанија на вашару, Хумореска. Било је то године 187.* У Кикинди беше вашар Дан је био леп, какав се да само замислити. Супце је жарко грејало земљу и всја јаже на земљи сут, а тих поветарац је разблаживао топлоту сунчеву тако, да се човек најбоље ооећао. Но, окаког вашара не памтим, рећиће г. Пера Верић своме скриби. који се баш спремао да иде на вашар. Јест' доиста је леп. Та обично пада киша о нашем вашару а дапас такав је дан да се може рећи да је данашњи вашар изнимак од других вашара. Ваљда ни чича Жива га није лепшег запамтио. Знате шта Јоцо — тако је било име том младићу, писару — останите још мало па ћемо ићи заједно, и онако ја сам идем; сад ћу ја упрегпутп коње па ћемо се кренути, Ви ми још можете бити на помоћи. С драге воље, рекне Јоца, барем нећу ићи пешке. Изволте само реците, какву вам услугу могу учинити. Та врло малу. Его видите терам ову краву на вашар да ју продам па док ја купце тражим дотле да Ви мало прпчувате кола и краву. Шта зар и краву хоћете да продајете, па и коње сте отерали,

6 Зими нема ћуприје између Повог Сада и Карловаца, те посланици не могу да добивају,, Заставу" и тако онда раде самостално, без утицаја омлади не. 7. Зими има па Дунаву досталеда, те се за дотичне бапкете може шамнањер по вољи хладит и и своје поштоваоце г р е ј а т и, 8. У з и м у пада и св. Н и к о л а, који је некад на сабору ћушио Арију^ па добро би било да се и сада нађе који св. Никола, да ишћуша неке а р и ј е, што нам их министри с в и р ај у,и хоће да ми по њима играмо. 9 Зими су краћи дани, а дуже поћи, те су онда и седнице краће, а спавање траје дуже, а познато је да људи кад спавају пе греше, те тако ће закључци саборски испасти безгрешнији; а оне владике, што иуседници спавају, најмање ће по томе бити криви, ако се ипак и штогод погрешпо у закључке увуче. 10. Зими се мора ложити, те се и мандат може лакше по-ложпти, а и сам сабор се на брзу руку може од-ложити. По томе је дакле сасвим умесно, што се сабор не сазива онда, кад ми хоћемо, т. ј. лети, него се о б ећ а ва онда, кад Тиса (к'о бајаги) хоће,дакле зими. На тако смрзнутом конгресу, смрзнуће се и слобода речи, а изјављене жеље народне с м р з л е су сеодавпопод притиском будапештанске атмосфере и то на хладноћи од толпко и толико стенена каваљерских! Аб.

Та знате сувише је бесна, а слушкиња је још бешња па неће да ју музе, јер вели баца се па се боји да јој како год не направи од поса лепињу или да је упозна колико има папака. И тако г. Верић упре гне коње па хајд' на вашар. .... Силна кола зврјала су ода свију страна, ишла су на вашар; једва могоше г. Верић и г. Јоца проћи. И тако после папора и муке дођоше на вашар. Г. Верић оде да тражи купце а Јоца остане код кола да краву продаје ако би који купац дошао; сад би Јоца отишао, е ал' је дао реч да хоће, а друго, пије рад да увреди г. Верића. Купци долазили силни, ту су се ценкали и погађали али никако да се погоде, увек дају мање бар са 5 фор. Јоца би драге воље попусгио алп несме. Дао би он и са 10 ф. јефтиније само да се опрости несносног седења, оп би да се прође, га зато је баш и дошао на вашар. Г. Верић тражећи купце оде да види слугу, који је отерао коње, да види јели их продао. Мислећи да ће боље бити да коње сам продаЈе рекне слузи: „Мишо! (тако је било име слузи) иди ти код кола, па гледај да продаш краву, попусти још два форинта, те ослободи г. Јоцу нек се мал > прође кроз вашар. Али господару ја незнам где су кола и крава рече Миша својим неуглађено грубим гласом. Е па сад ћу ти ја показати кад не знаш. Слушај! Ићићеш овим сокаком управо, па кад дођеш до