Стармали

168

Помоћ у нужди, Баћ Јова натосари мало ране на своја трошна кола, а још горе раге, па хајд у оближњу варош да прода ту рану и да плати дерну порцију: а морао је сиромах баћ Јова тако чинити, кад му је свакн час ешкуција за вратом, Коњи мршави, ил да речем празни и гладни, а и како не кад на њихов рачун због силних дација нестаде зоби баш ни мало. Путеви злочастини, још од Адамова доба нису оправљани; а сваке године у прорачуну велике се своте на ту цел прогутају, кишица пала, па начинила мале глибове, за добре коње ни по јада, ал' шта ће баћ Јова са његовим мачкама. Он тера, тера, па тера, ал' наједаред холт! па западне. Види баћ Јова да је зло. Сиђе с коња пусти да се мачкови издувају, небил прибрали што више снаге, Подупро баћ' Јова десним раменом левчу, на гура напред, а у левој руци канџнја те полива мачкове, но све бадава — ни макнути. Види баћ Јова, да се сам помоћи неможе, јер нит његова, нит његових хатова снага недопире, да се из глиба извуку. Стој, дрежди док се непојави који избавитељ. Дуго Је баћ Јова ту чекао, па ни с које стране да се кажу каква кола.—Али гле, у један мах указаше се два џандара. Баћ Јова одахну, „Хвала Богу, ево помоћи!" Џандари се упутише правце до баћ Јовиних кола, прегледаше, шта се у колима налази, па се отискоше даље.

А господ. Јоцо ди је крава? поче Миша муцати. Шта наопако та ти си пијан? Е пијан врага, та то се вама само чини; ја сам весео, него ди је крава? Одвео је неки купац г. Верићу да се тамо с њим удешава јер ми рече да је неће оставити него да је мора купити пошто по то. Е добро, добро, сад можете и ви да се шпацирате ја ћу бити код кола. Баш ти хвала, Мишо, ти си ме избавио од ове жеге и кравље монотоне музике ево ти на вино. Фала фа-фала госпор. Јоцо, ја ћу вам новац упо требити баш по вашој вољи. Јоца оде. А наш Миша легне на кола да се мало одмори. Г. Верић већ је омразио код коња седећи и рекне: Да ми је наћи каквог човека да их дам да мало причува, док ја одем да видим шта је с кравом." То баш нико не чујаше. Већ то зачу наш непознати и рекне: Ја ћу г. Верићу. А ко си ти да ја теби могу поверити коње? Ја сам, ја сам, та знате ја чувам било краве, било коње било ма шта докле газда, чије је, има друга каква посла па ми се на вино да. Сад сам баш ја ч ј вао краву једну, па тако ја заслужујем о вашару новаца. Кад се баћ Јова виде н& новој невољи, и он претера лукавством, па одмах иза џандарски леђа у уво им повиче: „Живзо Иштоције, а по.. . .ли сви Чивути.". Џандари су баш тада добили нагог, да строго пазе на народни покрет због Чивута; с тога се џандари окрену ко на дроту, иа ти мог Јову у име закона потераше у затвор. Баћ Јова пође вољно; али ће се једном џандар досетити па рече: »Чекај пајташ, ми несмемо кола и коње овде оставити, може их кокод отерати, па ето нама белаја." „Де биз иштен," рече други, право кажеш; па се продера на Јову: „држи уздице. Јова привати уздице, џандари пушке с рамена утћиз ипШз упри у левче, Јова махну канџијом, и гулиш и мацко повукоше, те кола из глиба искочише. Хвала Богу рече Јова. „Терај напред" иовикаше џандари, а Јова сео у кола на тера напред, а џандари озбиљно оиколише кола, па терају Јову у варошку кућу. Види свет да џандари терају човека, па се скупио листом мисли бог зна какав је то злочинац. Кола уђоше у варошку кућу и Јова се мора сићи с кола па га џандари тераЈу пред капетана. Капетан строг човек, ставио се у озбиљан положај; па громогласно упита Јову: „ПТта си скријзио несретниче! Јова се снебива па ће тад рећи: „Радите самном шга желите, ја сам учанио криво, ал' у нужш благородни госодине! Запала ми кола на сред друма. Парипи слаби па пемогу да извуку. Нема живе душе да ми помогне, већ сам очајавао, у то

Е па добро чувај ове коње за мркова ишти 230 ф. а за риђушу 190 ф. Сад ћу ја одма доћи. И тако оде управо колма а наш Миша спава. Сав се је пренеразио кад га је видео пијана а још где спава а краве нена, стане Мишу дрмусати: Море Мишо где је крава. Миша почпе трти очи и рекне у бунилу свом: Па зар није ту. Шта зар се тако чува крава, повикне г. Верић? Да, јест одвео је неки трговац Вама да се тамо с Вама погађа, рекне Миша. Није био код мене никакав трговац, пего ћеш запамтити овај вашар, што си давао кад знаш како је на вашару? Та знате господару нисам је ја дао рече уплашено Миша већ г. Јоца? Дакле он је дао само да је се пре опрости, а где је он? Ено га тамо код комендије, сад ћу га одма дозвати. Јоца дође, а г. Верић стане га мерити и рекне: Коме сте краву дали? Та трговцу с којим сте се ви погађали и кога сте послали да вам доведе краву. Није него још што; незнам ја ни за каквог трговца, него дед' реците ми како је изгледао па да што пре уђемо у траг том зликорцу. Кад му Јоца описа човека, онда тек види г. Ве-