Стармали

„б^АРмАли* БРОЈ 18. ЗА 1883.

141

строго дезинФ ) к ц и ј е. Али ја знам још нешто боље; т. ј. ако прођемо без инфекције. Ономад је колера телеграфисала и питала: постоји ли још Новосадски брукшанац. — Одговор није био плаћен, ал га можсмо скупо платити.

/5Е> Ћира. Имаш ли каквих гласова из Златнога Прага после ових нових избора ? Спира. Једва једанпут дођоше Чеси у своме рођеном сабору до већине. Ђира. Па шта веле Немци на то ? Спира. То их здраво сврби, па се ч е ш к а ј у. Ћира. Тако и треба Чееи нису никада ишли за тим, да Немцима своју народност наметну. Али да се мало почешкају они, који су од памтивека газили све оно што није немачко, то је са свим у реду. Ћира. А имаш ли што из Загреба ? Спира. Чуо сам нешто. Кад је Анђелић у Загреб стигао, скупили се многобројни Хрвати пред гостионицу, где је одсео. Простота је говорила: Оћемо да видимо влашког напу, — да нас благослови! Ћира. Па је ли то све. Спира. Није. Већ ту се десио и један Србенда, који овако рече: Камо среће, да је то влашки папа, — бар би ми Срби бирали, или би наметли другог, а горег од њега за цело не би нашли. „Не знам, и чудим се како ви знате, кад нисте досад ни једанпут умрли." „Питате голубица ко је 9 То је она плава девојка у позоришту. Она с пароком, што ви рекосте. Нишите: Њој оставл.ам моју канарицу. Она мора свакад ручати и вечерати с њом. Али ако јој кадгод да соса од сардела . . ." „Како 6и јој још то пало на памет?" „Она умире за канарицама и воли сос од сардела па може и њој дати, а ја га страшно мрзим; умирем кад га видим; одма ми тупка срце, па заго хоћу тај услов: да јој се канарица одузме и од заостале готовине плаћа нека сирота жена, која ће канарицу чувати и износити празником на мој гроб, да тамо пева за време слуа;бе." „То је госпођо, поетично." Сад сам имао респекта, од духа госнођиног. „Само молим да додамо да се то чини лети, јер ће канарица црћи, ако се зими изнесе, па ће сирота жена остати без те мале зараде." „Напишите то; ви сте ипак осетљиви, бринете се о сиротињи; то је лепо од вас." Тако смо почели частити се са комплименгима. „Сад пишите даље: Мојој Милци остављам шпил карага . . . „Шта?" И том приликом дознам да и у Београду има женскиња, које практикују то отрцано „Фришефире." Задржавам, мислио сам, право да се овим проналаском у своје верме користим.

Ћука Чујем да би фратрови друштва св. Јеролима хтели, да православни народ у Босви уведе у танке нити. Шука. У н и т и ? Ђука. Да, ипШ.

Ђука. Кад пренесу Бранка сад већ као што је решено наврх Стражилова, и кад му се после дугог пута изБеча кости смире, која би песма његова најзгоднија била да се спомене ? Шука. Ја мислим „П у т у к р а ј." Ђука. Та да, јер се почиње: ,,Ја обиђо многе доле Многе реке многа врела, Горе, луке, стене голе, Млоге дворе, млога села." Шука. И због тога почетка, али и због тога, што би Бранко са врхСтражилова, на који ће га да сместе, можда опет — као и у тој песми уздахнуо: ,,Нос' ме стазо доле, дол е!" Аб.

У пливници. Купас се чика Лекса у пливници, пливајући тако опази адвоката С. где се шета поред Дунава. 0 н повиче: „Господине, господине, молим васнаједнуреч!" Кад адвокат дође ближе, чика Јова му рече: „Го-

„Сад даље: Народном позоришту остављам педесет дуката." „Шта, нашем сирогом позоришгу остављаге ви ту лепу суму. Ах, госпођо, ја вам се клањам!]Кад би било више таких носетилаца, не би ми гледали само „Роман сиромашнога младића. ' Хтео сам још, али се сетих да се она у таквим дискусијама много не разумева. „Педесет дуката готових, али под услов ..." „Имате услов?" „ — Да управа нареди декоратеру да на моме седишту веже црну машлију и да се то место не продаје за годину дана од моје смрти." „И то је поетично. Имате л' још што?" „Немам. Хвала вам. Али прави тестаменат написаћу доцније. Има још времена. Ја нисам прешла шесету." Опростим се после тога и одем кући. У позоришту, и после представе љутио сам се на госпођу Уф , али последње завештање позоришту у тестаменту њеном учинило је, да сам је морао поштовати те смо постали пријатељи. Она заиста још није прави тестамент написала. Нисам ни ја. Ко нре од нас двоје умре, јавићу вам. Икса Цетовић плем. од Ипсилона.